Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

но 3 МИ

ла“:

+

292

И предузе даљи пут И у Оксфорт стиже љут.

И сотон је падб меки, Кад га срете свињар неки, И запита узгред то:

„Да ~ се чује ново штог“

„Ах, чује се!“ абат на то,

„Не питај ме више за то!

Јер за четир дана тек,

Па је прошб и мој век. м- =

Цар то рече, шале није,

Ако, синко, не добије,

На питање жеља зли'

Одговора моја три.

Прво рече: Оче седи, Колико ти владар вреди, Кад на мојој глави сја, Освећена круна таг

Друго морам одмах рећи, За колико може прећи Цео овај бели свет,

Ал најкраћи да је лете

А треће ми строго вели, Да одговор одмах жели,