Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

ЕРУ

РРА + АЈА а 16, МА пиће ЗА нага | МЕ ЖРК ТЕ. ( УМ Ед - Ја “ 1 ; “. ј /

Гледа пастир, гледа, па се чуду чуди,

А нејасна жеља распиње му груди;

Па га гони, креће, где и она слеће,

На уснице моми — на мирисно цвеће!Памет му се мути, срце бије јако,

И пастир се креће језеру полако...

Бледи месец гледа чудновату јаву, Па зрацима шара површину плаву; Снуждило се цвеће, умукли славуји, Нигде живог гласа гором да забруји! И поноћ се блага вијну, да превали; Ал зајеча гора, запљуснуше вали!

Где је пастир 2 Мома 2 Нестало их! Нема! Свуд је тихо, мирно, тишина је нема; (Само лаки вали у кругу се губе,

Па студеном струјом обалипу љубе...

И кроз чарну гору, суморнога лика, Јасно звонџе звони с овна преодника.

ЉУБИМ ТЕ, ДУШО !...

Сумрачак пада; тишина се свија, У миљу тоне васионг сва; Вечерња звезда трепери и сија: 29