Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

ај пп и Дам ад аашае во его АЛАНИ Ки ЈИ МЕ а еј Џ ПА 1 у у 1 47

А стари бабајко надгледа и пази, | Обилази бурад, где се грожђе гази, |: Па весео старац, усред ове трке, 1 Задовољно суче рашчешљане брке;

Па скупио депу и грожђе им даје,

А песме се хоре — и весеље траје,

А деца се мала облизују само —

Та деца смо, депа — а шта друго знамо!

пина виа

ПОСЛЕДЊА РУЖА

(Одбегло је красно лето, Оголео дб и брег

| Мила поља и вртове Завејао бели снег.

| А последња рујна ружа, У пустоме врту мом, Повила се тако тужно На промрзлом стаблу свом.

Кад је студен ветар такне, Стресајући снежни пра, Она тужно зашумори, Повија се тихо сва. —

==

~

А кад сине премалеће И отопи хладни снег, | 71

динић = ==