Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

«"К.,' п РИРРВИ

мално и технички још несавршени, показују готово све елементе високе поезије. И најзад, са појавом Војислава Илића у нашу тадашњу лирику и садржајно и формално запуштену, сведеху . на гочајну фразеологију, на стереотипију мисли и фраза, улази једно богатство мотива упоредно са модернијим схватањима и чисто уметничким циљевима; и поезија Војислава Илића значи не само корениту реформу него и крупан корак унапред. Није без интереса потсетити на чудновату случајност да се прва Јакшићева песма појавила исте године када је умро Бранко Оадичевић, а да је година смрти Јакшићеве забележена као година првих, почетничких стихова Војислава Илића.

ј:

Оно што Војислава Илића одваја од свију његових претходника, што га чини особенијим, управо усамљеним све до почетка наше књижевности двадесетог века, то је, по општем 2апажању и неподељеном мишљењу, извесан артистички, чисто уметнички карактер његовог певања, предилекција за „уметност ради уметности“, за поезију идејно одређенију, емоционално утанчанију, формално усавршенију. С погледом на те особине њему је сличан још само Лаза Лазаревић, који је имао сличних амбиција и заслуга за српску приповетку тога времена. Сви који су писали о Војиславу и његовој по-

ТУ

Нин