Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

У НОЋИ ~ | | за даљна брда бели дан се скрива, | И тавне ноћи -повија се сен; | | „Дубрава кема, кб да вечност снива, Ј

Потмуло хуји... У засенак њен

| По уској стази ја се будан крећем, А И слушам шумор кроз дубоки мрак, ћ И гледам земљу, окићену цвећем,

И жудно пијем миришљави зрак.

Преда мном поток вије се и краде Коб сјајна пруга, светао и чист,

И баца искре на гранчице младе, На шарен џветак, на зелени лист,

Уокруг мене тишина је само, Кроз брсно грање бледи месец сја Ја блудим даље... Ал кудар и камо2 Нит' разум каже, нити срце зна!

Почива земља, почивају људи, (Осећам чисто како дише ноћ;

Ал моје срце, али моје груди, Спокојства слатког не познају моћ.

'Па ипак, ја бих до зорице ране, Блудио тако по тишини тој, Слушајућ' како дотичу се гране,

И тихо шире тајни шапат свој