Dela Vojislava Ilića. [Knj.] 1

90

СВЕТКОВИНА ЛАДЕ

По горама још се беле снези,

У долини цвета љубичица,

А под небом јасно се разлеже Цвркутање долетелих тица. _

Милијуни различних гласова Трепћући се под небеса краде; То у цвећу весели се младост О доласку плавооке Ладе.

Они с песмом њеном храму журе, Радост сија са њихових лица, Лахор витла њине косе бујне Под венцима раних љубичица...

Сам, наслоњен на камену хладном, Што га сура маховина скрива, Мирно слушам песме“ премалећу, А душа ми тужну прошлост снива.

Залуд песме и мирисни венци И лепота младих свештеница, Кад мој нигде не налази поглед Мени драга и љубазна лица!

Њих је живот растурио давно У пределе мени непознате А најдраже смрт је пограбила, Да се мени никада не врате.