Delo

34 Д Е Л 0 Ма да је пак н,егова глава бнла пространа, па и нешто одвећ велика према телу, нпак мало по мало беше у њој мало места за све оно, што је требало да стане у љу. Ректорово латински сувише се рашири, заузе сву његову моћ схватања, утроши све намћење и рашири се као боца у бајкама, тако да је са свим ирогутало клице ингереса, чежње за науком нлн радозналости, које се још нојавшие понје — као што ректор поносно говорашс — постао коренптим Латинцем. Ректор је ишао тамо амо по разреду п трљао сав задовољан руке, док Марије одважно изговараше дугачке облике и наставке, накојимаби други могли скрхати језик, не грешећн и не заиињући нигде, а гледајући непрестано у ректора н везујући у своју мараму чврсте чворове: Мопећог, шопећепз, топећИшг, топећттг, топећћтш, топећипћаг. „Добро, дете моје, врло добро,“ говорио је ректор и нпје могао нојмити, како то Марије тако зло стоји у другим предметима. Сви су се наставпнцн тужнлн на њега и ректор је по кад кад морао бити сгрог према своме љубимцу, морао га је опомињати и карати, шта више он је неколико иута рекао коју н о бесплатноме месту и о опасности да га Марије изгуби. Али се све то заборавило, када би Марије за тренутак иогодио какву тешку конјугацију и кад бн га рекгор помиловао по лицу с-а речима: „Добро, добро, мали пријатељу, биће боље и с математиком н с осталим, када будемо мало већн и кад мало иостанемо снажнији. Ј лагинскоме си ти малп нроФесорА II збиља се ректор бавио частољубивим заносом, да од Марија начнни што велнко, што учено, нешто као Мадвиг: он је сам по том хтео бити задовољан тиме, да се он призна за онога, који је повео ово дете п овога младића Парнасу. Марије напусти све, и не мислећи чему то водп. 11о једнодушном мишљењу свих наставника н другова био је он до крајности детињаст; и да нпје било латинскога радп, никад се не бн толико поиео у школи. С тога се изложпо опасности, да у неку руку буде мученик целога разреда — да га није узео под заштиту Аврам. Аврам је био јак дечак и врло ваљан ђак, уз то је уживао извесни углед као син ироФесора Левдала. Мар^је се Авраму често у себп дивио, а кад га је овај узео себи за пријатеља, био је ван себо од радости. Кад бп дошао кући матери, говорио би само о Авраму, а кад су заједно ссдели при раду, био је непрестано очаран. Аврам пак узео је ссбн за друга Марнја с тога, што је госиођа Левдал јсднога дана рекла, да је матн малога Марнја врло несрећна н самохрана у свету. Ове су му се речи дубоко урезале у душу п када је после тога једнога дана вндео, да Марија дирају његовн друговн н нанадају остали разреди, истаче ее од једном њему за браниоца, и нограја само неколико дана, а онп постадошо нераздвојнн другови. Авра.ч није имао нншта протнву тихога обожавања, које му указивише Марије ; томе прпдође и околиост, да је био већ пола године