Delo

— Од шале I... лоновп слуга на одмах. мирно као сваки Петрограђанин, довнкну млађем слузн што ,}е чнстно снег: — Иване ! припазн на старицу, гледај да нс нобегне, а ја одох по иозорннка... — Мила браћо! Немојте тако вам Христа Бога! — Две хпљаде судова краде нам свет за годнну дана — све тако — од шале. Гледај, држн је! Пастаснно туговање скупи свет, од кога се Настасија јако посрамнла. Одведоше је у кварт. ; 4. Настасију су држали у кварту једну ноћ „да је заплаше“, од шале : алн када су је у јутру хтели пуститн, она је лежала сва у ватри, са свим болесна, ннје се могла угрејати ракпЈом после купања, а и на пољу и у собп квартовској било је доста хладно. Сем тога рна је бнла поплашена п сплно растужена. Седећи с лоповима и с пијаницама, она је горко' плакала н сећала се Дурђплке, којој сада ннко неће дати да једе а која је, пошто се Настаснја познала с младом госиодом, добијала но којп пут добар залогај на се на њ п навикла. Пз јутра је Настаснја са свнм изнемогла. Сместили су је у болницу и ту је прележала, готово не устајућп. шест месеци. Болела је нога, о којој није ни мислила у оном весељу, па п леђа, груди, срце. Све то измучено и старо, држало се иређе ракнјом, а сада се све то раздвојило, разишло. Настасија је свакога тренутка очекпвала смрт, сећала се свога живота, деце. мислнла како ће горети у иаклу, мислила кепрестано о Дурђилки, замншљала како је терају нз госиодске куће, како умире. Једном речју, за тих шест месеци она је врло много пострадала п телесно и морално. Она је осећала, да смрт долазн, да она нпје далеко од ње п та слутња гонила је* на храбрење, да бн последњи пут погледала бели свет, да би видела Дурђилку и господу. Пз болнице со испнсала елаба. раздражљиво-нервозна. Нада: да ће одмах видетн младу .господу, која ће се сажалитн на њу, мало је охрабрила Настаспју. Пзпшавшииз болнице, она је пинула ракиЈе п одгегала до господе. Пшла је дуго, заморила се, клонула. Пајзад стиже. Али госнода су отишла : тамо живе други. То је Настасију ударило у срце као нож : није могла нп оданутн па ни сести. — А куда су се одсслнли, добри човечеУ питала је слугу. — Отишли у Москву... на село ! Настаснја одједном нзгубп храброст, одједном ослаби п седе крај врага, одмах до тротоара. Дуго је седела одншући, алп како се вече прпближавало, морала јс ићи ма где. Пође Дурђилки у свој старн угао Тек позно ноћу стиже она тамо,