Delo

Б II Б Л II 0 1' Р А Ф II Ј А кога кроја — вредц ното, што со тпчс иараде, само онда нисац кеома мучно да је „јсдан нзмс^у најбошнх.“ Основна је мнсао: нрироднн поапн женин јесте, да буде друг, домаћица п васпитнчида своје деце. Да би жеискиње могло да што свесније одговори своме нозиву, треба да се спрема за то — у школи н куки. Образовање п.ено треба да се иодиже на основици нознавања своје нрироде — и да помаже физпчко, интелектуално н морално развнће жене. ;■ Место објективна третирања нитаља надазимо само збирку аФоризама, који су често толнко нсто иогрешип, колико су философски. Језик .је с интернункцијом такав да и извежбани читалац мора често да понавља и нрекраја ноједмне речонице — те да им ухвати смисао. # Па стр. 36 налазнмо иорму карактеристична нонашан.а женскиња, када л.уби; начии како се женекиње у л.убави нопаша каракгеристнчан је (ми подвлачимо). „Женскиње и кад осећају л.убав не могу да даду нзраз своје нобу^еиости, Опе су санреие, неумол.иве, да буду иобедиоци н кад су нобе^ене. Најневинија шала п.1ч. аретаоставка да п оне љцое вређа женско достојанство. У нркос л>убави која пм груди разднре неће да IгоI,у у суерет човеку кога л.убе. Не дају ншита добровол.но, бнтају где се траже, ћуте кад се оелове, окрећу главу кад се сусретну ; тако муче човека који ипак знћ да је л>убл.еп.“ Овај исказ вреди за женскиње у онште, н најблаже да се нзразнмо — ово је пГсПћ 7л\ (1и1(1еп(1е Уег1ешпс1ип§ женскиња. Мало ће читатељица бити које ће разумети, како „код младпх, лдравих, декојака, осетл.ивоет се показује, али се сматра као иевин израз душе која жели дајемирна и да се нри евојој Функцији ие ограничава црнјатном нлн непријатном.и Оваковпх реченпца, п такових које ваља читалац нрво да ирекроји, иречисти те да нм ухвати смисао пма доста. * А од куда то да је „благо оној л.убавп која не зиа куда води !“ Кад је реч о ио.тожају жене у браку заказнује оваква екскламацпја. Она брише наслов — и све. Факт је — има доста и леппх реченица у облику аФоризама. За н.их смо рекли евоју реч. На кр ју налазнмо — п закључлк. У њему се оглашују и преиоручују нреводи двају дела Д-р. Клекке-а, и ппшта друго. • Ко зна п1то год о пнтању које се овде веома оскудио трстира — мучно ће наћп какове иауке ; ко не зиа — нека не чита без коментатора п готовоети за наирезањ м ради разумевања. Техпичка страна кп.иге — т. ,ј новез, хартија п ,,карактери штамне — морају се безусловио похвалптн. II онет је цена велпка — динар. О овој кн.нзн ироговорно је и ,,1‘одД у броју ‘Ј , алн некако с више хвале, но што књига заслужује. С. М. . ЈоЈаннЛ. Хемиска технологнја, четврти д<‘о хемиски производи (неоргански) пзрадпо — — — нрофосор хемије н хемиске технологпје на вел. школп. У Београду. Нздан.е п штамна српске државне штамнарије 18Р4. Цена је 3 динара. На велпкој 8-ни стр. 170. У овом делу технологпјс изложснаје Фабрнкација хемијских ироизвода (неорганских) и то : кисеонпка, водонпка, сумиора. сумпор-диоксида, сумиорне киселине, хлора, брома, Јода, шалитре п азотне виселнне, натријум хлорида, калпјумовпх соли, натријум сулФага