Delo

59

Д Е Л р Па је ди Скупштина наша свесна нотпуно свих с.војих права и прерогатива, која јој је нови Устав дао ? Далијеона потпуно свесна значења свакога од њих, и да ди нх она практикује н врпш у оној мери и с оном доследношћу, какве захтева и важност тих права и иоложај и значење Цародне Скупштине, као другога уставнога Фактора? На жалост тај случај ннје. Наша Народна Скупштина још не нзвлачн све последице из својих права, она још није њих лотпуно евесна, на њој се још опажају стеге старих навнка, њени чланови још нису потпуни и свесни носиоци свих оних права и прерогатива које је Народном Представништву у Србији дао Устав од 1888. године. Да се у то уверпмо довољно нам је, илустрације ради, само неколико прнмера из досадашње четворогодишње скупштинске праксе. Примера радп да додпрнемо само буџетско право, право иитерпелације и право законодавне иницијативе. Буџетско је право Народне Скупштине, како смо већ поменули, кључ и извор свих права екупштинских, оно је полуга најглавнија н најјача за утицање Народнога Представнигатва на државну политику и на чување, одбрану и развијање осталих права и прерогатива скушнтинских. За то је буџетско право скушптинско свуда предмет најживље пажње Народнога Представнигатва, за то су буџетске дебате у свим парламентнма уставних земаља најинтересннје па и најдуже. У њима се концентрује тако да кажемо и снага и политика Народнога Представнигатва. За то је Финансиски одбор најважнији од свих екупштинских одбора, за то је он сталан кроз сву сесију скупгатинску, за то је он снабдевен са широким и знатним правима, за то се тек у договору с њим може Скупгатини на претрес буџет изнети, за то се њему мора сваки законски предлог, који везе с буџетом и издацима државним има, најпре слати на оцену и проучавање, за то се њему тако рећи це.та влада и цела државна магаинерија на расположење ставља, за то је право Финансискога одбора да преко својих чланова у сваки кут државне администрације завири, да у сваку канцеларију уђе и најопширнија званична обавештења по буџету