Delo

70 Д Е Л 0 У друштву с командантом главне гардпске страже дођем у предсоб.ве кнеза Милоша Обреновпћа, у коме је становао већ више пута номенути канетан. П не осврћући се на капетана, који Је био ту у соби, замолим те нас као иредставннке гарде пријави кнежев слуга г. Јовановић, који говораше немачки, и ми уђосмо к Његовој Светлости кнезу који је, као што се видело, био још узбуђен због призора, који се недавно десно. Пошто сам Његову Светлост поздравио у име народне гарде, замолио сам Га, да би Његова Светлост бпла тако мплостпва, да увелича Својим впсоким ирисуством гардиску светковнну другог дана Духова, а сем тога замолим још, ако Његова Светлост буде тако добра да прими нозпв, да Га ја лично одведем и допратим на светковину. У нсто време нонудпх своје услуге, ако би Његова Светлост била во.вна, да учинн излете у нашу лепу околину. Његова Светлост била је, као што се видело, обрадована овим позпвом, захвалпо се најљубазнијнм речпма за то, и примио је моју нонуду, како да Његову Светлост по ручку смем пратнти на шетњи пн околини вароши Љубљане, тако и на светковину нацноналне гарде. Његова је Светлост дала команданту главне војске 50 дуката за музнчкн фонд и 100 Форината ђачком легпону. Пошто сам изпшао из одаја Његове Светлостн п пошто су моји пратиоцн отишлн, иозва ме слуга кнежев г. Јовановпћ, који је био н тумач кнежев, у своју собу п ирнповедп ми цео призор, који се деспо између капетана Плантаха н кнеза. Кад је онај саопштно кнезу, да је добио од свога бана Јелачића зановест, да доведе опет натраг у Загреб кнеза, ако не лепнм, онда н силом, н да је Кнез на то потргао сабљу и рекао капетану, „да га жива неће нпко вратити у разбојнпчку варош Загреб“, н уиотребн ли се сила иротив њега, онда ће и он употребитн све што може да се одбрани. На то је отпшао капетан генералу Апелу да ушгга, хоће ли генерал да се побрине за помоћ или шга треба иначе капетан да ради. Овде би причање уласком каиетановпм прекинуто. Ја. ослових одмах капетана с пптањем: „Је ли вам генерал Апел обећао иомоћ да уклоннте кнеза‘?“ „Пе“, бејашс одговор, „генерал нема овде нн једног војнпка“. „Иа лепои, рекох ја каиетану, „онда ће гарда узети у заштнту кнеза, којн није учинио овде никакав злочин, у толпко ире што бан хрватски ћема да заповеда нншта у Љубљани“. После тога ја одем и то п1>аво генералу Аиелу, коме сам ово изговорио: „Ваша екселенција! ја долазим унраво од Њ. Свстлосли кнеза Милоша, кога сам с гардиском дснутацијом умолио да почаствује својом посетом гардиску светковину, која ће бити сутра, другог дана Духова, у Колосеуму, на што је кнез врло радосно пристао, да том прилнком морадох дознати, да кнез стоји под надзором једног граничарског кадетана, а који је јуче добно зановест од бана Јелачића, да Кнеза ио што но то врагп онет у Загреб, н да по иотреби уиотреби нротив Кнеза силу, — на зашто го V Мени је иознато, али пада доиста јако у очи,