Delo

84 Д Е Л 0 .Бада требала да буде варош, тргови и магазе а на острву само двори и црква. Г1о свима тим селима која су у близинп града има развала старих цркава. Тако у селима : Тученец, Горица, Глтмбочани, Рамби, Сливница, Ђерман има врло старих. цркава и манастира. Калдрма код Стења и Асамата, која се заиста кроз воду види — када се заборави народно прпчање како се она под водом чак до града просгире — значи да су код тих двају места слазили друмови и да су ту биле скеле. Запста од Асамата иде најкраћи пут од језера до Битоња. То је онај пут, којим се испод Маловишта (или још краћи преко Пернстера на Ниже Поље) слази у Битољ. Тако исто од Стења. иде најкраћи пут за Охрид преко планине Петрине. И данас постоје ти нутови и пролазни су, а ако су у неколнко и напуштени, то није са непроходности већ са несигурности на њима. На другом се месту нема где ни тражити стара Преспа. Ресан, данас најважније место у пределу Преспи, није могла бити стара Преспа. Ја мислим да је Ресан новија варопГ). То је једина варош, што сам је срео на мојим путовнма по Македонији, која нема о себи сачуваних нп традиција ни споменика који би јој означавали ма које доба старости. У њој ' постоји велика црква, али је она зидана око 1830-тих година а обнављана 1843. У њој има, код врата, узиданих неколико старих каменова са Фигурама изрезаним а на средини цркве, у поду, камена плоча са натписом који је Хап нејасно преписао, али који се данас не може ни толико преписати, јер је много утрвен, по што лежи у самоме поду. Ти су каменовн извесно донесенп из какве старе грађевине али та грађевина није била у Ресну. Ресанци иричају да су, материјал и све старине које се у данашњој цркви находе, донесене са неког места испод села Козјака. Народ прича да је на том месту испод села Козјака била некада велика варош. У Ресну данашњем, на крају вароши, има само неких *) I’. СреКковиК Истор. Срба кљ. I. стр. 21*', тврди да је Ресан стари 'Рааоу који су Срби 1126 г. оборили н на којп јс цар Манојло 1119 г. долазеКи са Кра>а ударно. У повел.н Васнлнја II Маћедонца коју је 1019 годнне издао Охрпдској архијепископији, поред епархије коју чине Мокра, Преспа и Кичево, обедежена је епархија за 'Раоиу, од речи до речи: „ Г6 6'е елна^олоу ’Раасп и. Тако бп дакле две спархије биле на једном мес гу, кад би Ресан био ' Раасл^ као што тврдп г. Срећковић који ме мал’ тиме није завео. ’РааиУ је, Рашка.