Delo

ШИЛЕРОВЕ ДРАМЕ 525 пушта опет Марију и жури да се изврши смртна пресуда. Али самртни иризор га опет повраћа (V 10) и он оставља Јелисавету и бежи у Француску. Мортимер, од песника измишљена особа, верски је <i>aнатик, који нам обелодањује напоре католичке цркве, да ослободи Марију. Њега везује заклетва, коју је учинио, али је уз то и чистом љубављу обузет према Марији. Када не успе покушај убијства, наперен противу Јелисавете, и кад Лестер наређује, да се он као државни непријатељ ухапси, прободе се, да би својом смрћу Лестера сачувао Марији и да јој тако остави могућност, да се једном избави затвора. Шера (III 175) опомиње овај карактер много на оне, описане у „Разбојницима“. И споредне личности Поалет, строги и праведни чувар Маријин, Кенеди, њена верна дади.ља, Мељвил, одани двороунравитељ, и друге све су оштро окарактерисане особе, на којима је Шилер боље него игде показао свој драматски дар у описивању разннх карактера. Из досадашњега разлагања јасно је, да је Шилер политички и верски моменат само овде онде употребио, али да никако није био склон, да ове примесе, које би му биле згодне за врло успешну али једнострану и нелојалну драму, употребн при изради Па ипак је створио врло осећајну драму, која је по избору идеје и њене обраде напоредо са „Валенштајном“, а у техничкој обради, цуној плана, у потпуноме јединству и са свим вештачком класнчноме језику изнад свих његових до.садашњих драма и прави класични узор за то Вреди поменути, да је Шилер од антнке позајмио обраду самртничке сцене. Већ у ,Валенштајну“, иа и овде причају нам особе о смрти јунаковој. Међу најдирљивије призоре ове драме долази без сумње призор (V 10/, у којој нам Лестер о самртнпчком часу Маријнну ово саопштава : Die Stimme des Deelianten —- Ег mahnt sie Sie unterbricht ihn Ногсћ ! Laut betet sie Mit fester Stimme — Es wird still — Ganz still ! Nur sciiluchzen ћбг ich, und die Weiber weinen —