Delo

II II С М А 531 Тако исто врло су леии акварели од Haidv-a, Davis-a. R. 5Iacaulay-a. gteAeuson-a и J. E. Mitschell-a. Енглези су веЕ одавна најбољи мајстори у цртању животиња. У томе погледу до дАнас их нпје још нико надвш-но. На овој изложби имају Енглези врло лепих штудија у томе правцу. Да сиоменем само рад сликара Ј. С. Dollmann-a. На сврјој слици он нам је врло природно и верно нацртао иатке, манке н псе. Доста природно изгледаЈу „Воловии од Georg Pirie-a. Његов „Ловачкп нас на одмору* одлнкује се в]>ло леиом и природном бојом, и врло леном репродукцијом светдости и зрака. I\ . fd е м ц и. Онп гледаоцн. који су научили помоћу Burckhart-ове ,,Cierone“ да обилазе разне пталпјанске галерије и тамо да уживају у радовпма једног Павла Вероњанпна, Гида Рениа. Леонарда да Винчиа, Тициана, РаФаила н Микеланђела, на овој пзложби неће наћи та uc-та ужнвања. Њпховом оку. које је научнло на благе боје тих старпх мајстора, које је научило на лепоту њнховпх слика и које врло мало тежи за природом и пстином. неће ни најмање годптп. шта више, можда ће га јако вређати. кад спази ове слике, на којима се видн само свежа природа, са њеним ненадмашнпм лелотама. На овим сликама неће наћп ннкакве грагнчности, никакве драматичностп, неће наћп лепих лнца, без икаквог израза, него место тога. наћн ће чисту нрироду, у њенпм многобројнпм нојавама. Ту су вам горостасна брда обавнјена лакнм маглама илн густим облацима: ту вам је страшиа бура, која обара дрвље и камење: ту су вам бистрн поточићи, брзе реке, мирна језера и силна узбуркана мора: ту су.вам гус-те шуме, пптома поља и зелене ливаде, обасјанн злаћаним сунашцем: ту су вам силне горе, покривене вечитпм снегом и ледом. Ту вам је зрак. умнлна светлост и красота боје, које евему томе дају кретање п живот. Свега тога нис-у могли наћп они обожаваоци старе уметности у музеумнма, црквама п палатама пталпјанским, шпањолским и белгпјским. Место ландшаФг-слика. тамо је само тело цртано, п то Микеланђело и РаФаило цртали еу људска тела верно ио природи, а њихови наследници у 16. н 11. веку одстунилн су далеко од природе. Генијални Микеланђело да Каравађпо наставио је тамо, где је нталпјанска уметност у 15-ом веку застала. Али и он није могао прекпнути са свим са старом школом п Hiije могао створити нову школу. \ осамнаестом веку појављује се у Француској слпкар \Vatteau. који је тако исто наиустио стару школу и обратио се природи, али стари уметнички радови тако су јак утисак на њега учинили, да се њихов утнцај и у каснијпм његовим радовима још опажао. Тн старн уметнички