Delo

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА Једно интереено и ирактичкп важно пптање из данашњег међународног права. Студија Г. ГертиКа. Н. Сад. 1894. 0 овој раеправи г. Г.т. Гершпћа, која је пзашта у Летопису Матиде Српске, па отуда оштампана, обећатп смо проговоритн коју реч више. Да нспунимо сад своје обећање. Гдавном питању сво.је рас-праве: како стојп, данас, банкротство државно према међународном праву п у теоријп п у практици, пнсац је ставио, као увод, расправу нитања о мећународно-правној запггпти својих грађана у онште. Ово основно начелно гштање је за мале државе, па наравно и за нас, од велике практичке вредности, те је вредно да и мп, овде, на њ’ свратимо нарочиту пажњу, пре него рекнемо што о главном питању. Свака држава има н права и дужности, да својим грађанима, који на странн, у другим државама, стално нлн привремено живе, или онамо имају приватно-иравне односе, даје заштпту међународним путем и ередствима, кад год се законски основана нрава п праведна законита потраживања њихова противправно вређају у тим државама. То је принцпп. у коме је гарантија за целокупан приватан саобраћај међународни. Али сад је практичкп важно питање: кад је грађаннн дотнчне државе властан тражитп њену међународно-правну заштиту према држави на коју се жали за новреду својих права. и кад је држава у араву и дужна дати свом грађанину ту заштиту међународним пугем и ередетвима према држави која је у ннтању и против које се жалба диже. Свакн странац на земљишту туђе државе мора пошговати законеу којој се нађе и власти те земље. Он стојн под заштитом н дужностима, које они редовним нутем дају н налажу својим грађанима. На свом земљишту држава има нраво суверенства, које је свака друга држава дужна да поштује. Према томе нико нема права тражнти заштиту од своје домаће државе, нптн је ова у ираву н дужна дати је, докле се год дотичан грађанин њен није иослужио правним средствима, које му на распололожење ставља она земља, где су његова приватна ирава повређена u