Delo

560 Д Е Л 0 а тада ће нестати u многих незгода у народу нашем, које проистичу од неудесно написаних закона на услед тога и неразумног вршења од стране онпх који су иозвани да их врше. Желимо дакле да млађи правници нрихвате и нродуже тај рад прибирања и то што пре, јер је време одавно приспело — наше законе прераднти н то прерадити нх у духу нотреба нашег народа. А та се прерада не може извршити, ако се претходно не прнкупи сав материјал којп је потребан да се правни живог народа нашег упозна. Прикупљањем оваког материјала и изношењем у збирке уводи се u нека правнлност и сталносг у правосуђу, која је тако иотребна за правни живот, јер спречава донекле могућност обмањивања и страсти за парничењем. До сада_ се гумарало у правосуђу, на н у самом Касац. Суду није било једнообразности у многим одлукама његовим. Колика се нак важност полаже на једнообразност у правосуђу а према томе н на одлуке највшнег суда, внди се из предговора г. Максимовићева ка „Новој збирци“, у коме је он врло лепо изложио, како се н ради чега много полаже на прпбирање тпх одлука у Аустријн п другим државама, асем тога п како је држава све то узела у евоје руке. Хоће ли наша држава предузети једном да то и у нас уреди, видећемб, али евакојако на правницнма је да то покрећу и да сами око тога нораде. Нову књнгу г. Стеве Максимовића „Нова збирка начелних одлука Каеац. Суда“ — ми иоздрављамо и тоило препоручујемо, јер се надамо, да ће многе покренути на рад. Мн смо, као што се из напред наведенога види, говорили само о вредности ове књиге за нашу правну књижевност, законодавство п правни живот. У садржину самих одлука нисмо се упуштали, .ер је то ствар коментарнсања, а за то се захгева други рад. Што нам се у књизи г. Максимовнћевој не свнди то је, што он евоју еистематику није извео до краја. Кад је већ ;поделно одлуке: на одлуке из грађанског законика; из грађанског поступка; из трговачког закона ; и из кривичног закона — онда је требало да издвоји и из сваког закона поједине правне установе. Тако н. пр. одлуке које се тпчу својине; одлуке Koje се тичу суседског права — службености; одлуке које се тнчу обвеза у опште ; одлуке које се тичу породичног п брачног права, наслеђа н т. д. Да се ова систематика извела, било би боље, а н за читаоце нрегледније п нримамљивије. Овако како је сада. испретурано је тако, да доста непрнјатно утиче на читаоца — буни га. Желимо, да г. Макснмовић кад буде приређпвао друго пздање, ио горњој системн и саме одлуке распореди. Али н са овом маном, књига ипак не губи од своје опшге вредноети п заслужује препоруку. Д. Дишггријевић. Књиге за на})Од. Издаје „Матица Српскаи из задужбине Петра Коњевића. Свеска 41 и 42. На клизавом путу. При-