Delo

428 ИСТОЧНО Ш1ТАЊЕ Буде ип се затим да.не ноказало, да је немогућно очувати независност и целокупност турске царевине, цар је желео да се угврде у напред основн, на којима ће се засновати новн ред на Пстоку европском и у Малој Азији. Сви евазивнн одговори, свд одбијања од стране Енглеске нису била у стању показатп mv око каквога се залуднога посла он мучи Он је непрекидно и упорно иродужавао да говорп о евентуалној иодели наслеђа, које ће остатн по смрти «болеснога човека”, п ако се Епглеска нсто тако упорно оглушивала о све те предлоге, не хотећи да прнмн иикакву дискусију о њима иити да разговара о чем било друго сем о начинима, како би се Турска царевина одржала на ногама, п како би јој се улило што више здравња и жпвотне снаге. Сва руска настојавања у томе правцу остала су на празно. Далеко од тога да доведу до каквога споразума између Русије п Енглеске или бар да колико толпко приближе њихове инте ресе на Истоку, руски су предлози баш на против само појачали неповерење енглеско према Русији, само опомињалн Енглеску, да вазда буде на опрези од руских умишљаја и да не губи из внда нпкакав корак руске политнке. По4 самој природи својој интереси Енглеске п Русије на Истоку нису се дали изравнати ! Заједнпчкн рад ових двеју сила у год. 1840., прилпком решавања египатскога пптања, бпо je само један случајан сусрет, па и тај такав сусрет постао је могућан тек кад је руски император, дајући маха својој мржњи према Лују Филипу, заборавио тренутно велике и сталне интересе руске на Пстоку. У том су наступили били велпкп догађаји од год. 1848, који су још један пут одвратилн пажњу Европе од Псточнога Пптања, и који су цару Ннколн далп понова н последњу прилику, да заузме пресудан положај у Европн. После Фебруарских дана париских, у којима је збрисана орзеанска монархија и прокламована друга републпка у Француској, револуциони je покрет нечувеном брзнном п неодољнвом снлом захватио чптаву јужну и средњу Европу, прокламујући свугде заједно са јавним слободама, п начело иародности. Русија и Турска (изузев покрета у Подунавскнм Киежевинама остале су једине недирнуте револуцнјом. II цар Никола у таквнм приликама. у сред растроја који је овладао бпо чптавом Европом, јавља се са