Delo

ш Д Е Л 0 налазмле за се дово.Бне заштите, рускм је утмцај у Цармграду отммао маха и рускм су мнтереси на Истоку добијали задовољења. Кад бн се год пак изродили неспоразуми и разммрмце између Русије и Фрамцеске, кад бм се оне, стицајем околности, нашле у двама непријатељским логорима, Русија је бмла сузбијана у Источноме Питању Вековно искуство утврдило је јасно м несумњиво, да се само пнтереси Францеске, међу свима великим силама, могу поклопитм са рускмм интересима на Истоку, као м да савез Русије и Францеске најбрже м најсигурније постмзава своје усиехе на Балканском Полуострву. 1859. год. пријатељство Русије м Францеске дало је Русији могућностм да закључује са Турском самостално, без обзмра на захтеве м на пнтересе својпх супарница, Једренскм уговор ммра. Ненријатељство нзмеђу њмх двеју донело je собом најпре уговор од 1841. год. којм је затворио Мореузе Русији, а затмм и великм Псточнм Рат, са Париским уговором мира, којм је лишмо Русију свију тековмна. тако мучно прнбираммх кроз више од седамдесет година! Па м доцнмје у нашим данмма, ова велмка истормска истина добила је своје еклатантне потврде. Годмне 1878, и ако су победничке руске војске стојале иод змдмнама Цариграда, Русмја је морала поднетм свој уговор закл.учен са Турском европској ревизији и мирно прнмити погодбе, којима се она избацује са Балканскога полуострва, док се у псто време друга велмка смла евромска, супарммца Русије на Пстоку, Аустро-Угарска, окупацијом Босне п Херцеговипе, као клмн увлачм међу балканске државе. Францеска је тада, н ако можда вољна да помогне РусиЈи. бнла за то немоћна. У историји се након дужег нлм краћег времена свака погрешка плаћа. 1856 гсдине на Парискоме Конгресу Руснја је платмла непријатол.ство, које је обузело цара Нмколу према Францеској од дана доласка Луја Фмлипа на крал.евски престо Францески! 1878 год., на Берлинскоме конгресу, Русија је имала да испашта, што је допустила пораз н унижење Францеске год 1870—71! Данас, након тешкмх и скупо плаћенмх нскуства и од руске п од Францеске стране, после историјских дана у Кромштату н Петрограду, у Тулону и Парнзу, руско-Францеска заједница стоји на чвршће.му темељу но мкада! На Истоку се отвара нова ера судбоносннм н епохалним догађајима. Сва је прилика да ће се ту н сад као н иекад маниФествовати првм покушајм и прославмти првм успеси руско-Францескога савеза.