Delo

ПО СКАДАРСКОМ ЈЕЗЕРУ Када сам с Црнојевића Рпјеке пошао у једној малој лађици, били су ми возари Пашко и Ајдар, оба Широчаии, вјерозакона западног. Лађа је бпла мала и проста, једва да би у њој могло сјести 10 путника; но сем нас тројице није било никога. На овој лађици навезли смо се до саме пијаце Црнојевића Ријеке, и пошли. Због мочарне зиме и многих киша, језеро је било нарасло и захватило велики простор ван свога рејона, а сама ријека била је поплавила и све оно уско поње око њенога корита, те нам и нпје било потребно држати се њенога корита. Ми смо с нашом лађом путовалп куда нам је бпло најближе; с једне и с друге стране предметн су брзо пролазили. Пј кршима око ријеке виђели су се обињежени многи крстовн и нуле; знак крста означава погнбију ког Србина, а нула погибију Турчина. Оваких знакова иа неколико мјеста око ријеке угледао сам. Када смо прешли државну солару на Шинђону улазили смо у све већу ширииу рнјеке, и што смо блнже језеру прилазили све се већа ширина указнвала, а код Алесендре већ смо ушли у Широко Језеро. Одавде већ чинило мн се да се наша лађа и не помнче с мјеста и ако су возари веслали свом снагом. У језеру се често пута појавњивала по која кршна главица, илп како се тамо зове Горица\ скоро ни једна ннје гола и чим једну прођемо друга се појавп Оваквнх горица има у језеру иеколико њих, но од свпју највећа је Врањина. Дувао је јужни вјетар, тако звани Широко. То је нама јако сметало у путу, и ми омркнемо уираво на половини шпроког