Delo

43l> Д E Л 0

кућу када смо дош.ш срела нас је домаћица. стојећи до врата са ноздравом на арбанашком језику: «Туњат-тјета зотнија јоте” (Свијетао образ вашем господству), и понуди нас да уђемо у собу. и ми уђосмо. Ја сам хтео сјести на једну малу столицу алн мп не дадоше већ ме понудише да сједнем на јастуке, и тако сједох до ватре. Ођело женско на домаћици било је право варошко, као што га носе Скадранке, а тако и дечије. На Пашку овога јутра било је ођело помијешано, нешто варошко. а нешто сежачко краинско; он је пмао иа себи цамадан и јелек од црвене чоје скадарске, чакшире шнроке бијеле, вунене и набране, од домаће тканине, дугачке до чланака на ФОрму гаћа турскога кроја. п чарапе бијеле на којима је Пашко овога јутра био обуо широке црвене је.меннје, иначе па раду носи оианке, као што носи мјесто чоханог џамадана сукњени, н мјесто јелека црнн власати гуњац с реса.ма до nojaca, с двнје поле, од којих горњом заклања врат и главу од рђавог вре.мена. Овакав гуњ зову губера Но зими без велнког гуња — талагана никуда не иду. и овај је власат као ћебе босанско, но прне боје, п овај је с рукавима на чевкене н и.ма гуглу — капу.пачу за главу Бо.би талагани пистав.цени су обично црвеиом чохом скадарском н оперважени. За рбих се у опште може рећн. да су врло добра хањина од зиме и кише. Домаћица нас нослужн квфом, и ia сам се већ био огријао или готово бол.е да речем откравио, за тим одемо у сеоску механу у којој се.м каФС нпкаквог пића нијс пмало. У каФанп нашли смо велики број ловаца ; неки су иили кафу а некп п рибе некли п јели, што п ми ураднсмо, за тим смо иошли у Скадар. На уласку из језера у Бојону прошли смо порсд всћ поменутих ратних пароброда, навезли се на Бојану. нрошли цркву, а извезлп се у иазар скадарски код ђумрукаие, впше м >ста на Бојанп, под самим градом Скадром. Бојана протиче поред сам«ЈГ иазара скадарског' она је овђе већином испреплетана л«Јвачким справама, да мало нма свога сло6«јдног тока који ioj нијесу те справе соб јм ухватиле. Нааар је од вароли одвојен, до Бојан*-.