Delo

434 Д Е Л 0 сендра, Грможур, Тоиована, Сијерча, Каменик, Лииоњак, Беља Чаковица, ЈТала Чаковиаа, Мишан Гора п Горица. Првих пет горица важне су за црквену историју, а за на,родну седам ; и оно гробже у Кому требало би добро испитати. У пег првих горица било је у старо доба пет српскпх манастпра. На неким горицама има лаворике, брш.вана, впнове лозе, шипкова, нарова) и другог шибља, а на некима и по које дрво крупннје. 187*2. године 1*2. септембра путовао сам по овом језеру саИларионовим, рускнм консулом у Скадру, и његовим секретаром Баторским, н ми сви тројица свратимо се на Морачнику. На ту горицу свратили смо нарочито за то, да прегледамо цркву која нам се с језера чињаше да је још здрава. А када смо се свратнли нашли смо само зидове На овој црквн која је имала и препрату, бијаху избпјени и свн довратнп и дпвно углађени диреци камени који још ту лежаху неоднесенп ; на надвратном прагу којп је такође доње лежао оборен вндио се натпнс који се могао добро читати. и ја сам га препнсао али нијесам сачувао. За овај камен молио сам на Цетињу да га пренесу ; но је ли то било пе знам, а памтпм добро да је на њему било н нме кнеза Лазара, али не као осннваоца већ као приложника. Да.ве, виђаше се да је црква била сва молерисана, но овај тако нагрђен бијаше обпјањем, да не бјеше нн једне слике на дувару здраве осгало; нарочито падала је у очн сјеча глава п пзбодене очи на светнте.внма. Гледајући тако ову цркву уздахнух н сузе ми пођоше. Иларпонов п Баторски разумјелп су ме добро и тјешаху ме будућношћу . . . За тим смо изаш.ш пз цркве и разгледалн већпном кршну горицу, алн сву обраслу брш.ваном, лаворпком, шипковима, смоквама, лозом впновом н осталим шнб.вем, а нарочито смо посматрали једну повећу винову лозу пред црквом на којој бнјаше неколпко гроздића њенога ситнога рода, од којих п ми свп по један убраемо као успомену на ово МЈесто ! Скадарско Језеро чувено је са свога богатога рибодова, п рачуна се на цијелом Балкану међу најбогатије. Од Мора до Дунава п нема такога ловншта. Охрпдско Језеро чувепо је са