Delo

448 Д Е Л 0 народа јавља, у иисаним законима који прописним путем постају, и, најпосле, у самим материјалним делима кад она, у развптку свом. дође у сукоб са ранијим ступњем својим који се још одржава спољном снагом и силом државном. Тај случај или облпк јављања народне правне свести имамо у револуцнјама, које делом и Фактички уништавају старо право и постављају ново, које се после и у законе уиисује. Не улазећи у даља ФилосоФска разматрања ми ћемо се овде дотаћи неколиких црта, особина и општих знања о законима која је врло потребно имати на уму и знати кад је реч о законима и њиховој важности у држави и друштву. Тако, па првом месту, ваља знати да закоиа има разних врста : општих, посебних, локалних ; има императивних, прохнбитивннх и Факултагивних ; има матернјалних п Формалних ; има уставних и органских закона. То су општије и важннје ноделе, а наравно да се закони, према садржини и материји, коју регулишу, могу делити на још впше врста : законп грађански, кривични, Финансиски и т. д. Овде иам ваља још поменути и поделу закона на апсолутне н диспозитивне законе, која је такође врло важна, и која ће пам се доцнпје нарочито истаћи кад будемо говорили о границама важности закона Ближе опредељ>аје поједииих врста закопа. горе поменутих, ми ћемо дати кад у току разлагања овога дођемо да говорнмо о којој од њих, те онда одмах покажемо и разиику између њих. За сад у том погледу нека је довољна само ова напомена. како има разних врста закона. Па другом месту ваља иам поменути п испитатн пеколпко црта и особина свакога закопа. Закон сваки има три стране, које се сматрају као његовп саставни делови. Једна je која поставља правило, изриче пачело, друга је која одређује начин, или поступак његова остварења или привођења у живот, и трећа је опа која сапкционнше обадве прве, даје им важност или им је одузима. Сваки добар закон мора све три ове стране да задовољи, а нарочиго трсћу, страну санкциоиу. Није довољно поставити само принции, изрећи начело; треба још одреднтн н начнн и постуиак како се оно има да