Delo

460 Д Е Л 0 вишега у овој ствари познато је. Оно је било потпуно коректно н једино могућно и по науци и по гласу устава и закона. Према овоме што смо довде реклп и изложили јасно је. да један закон може ирестаги важити само на начин и путем како је п постао : заменом или простим укндањем од стране саме закоподаЕне власти. Изузетак од овога је Фактнчно уништење онпх одношаја, од стране народа, који су за основу закона служили. Уништење Феудалних права и Феудализма револуциом Француском један је пример за то. Исти је случај и с револуцијом у Немачкој 1848. годиие Но о том ће бити говора доцнпје, а овде нека je дово.нна сама ова напомена ради потпуности и тачности. Овде нам сад долази да кажемо како се поједпни закони односе, кад се у својпм одредбама сукобњавају, а и један п други су ту, нису укинути Формално. У том ногледу важи као правило, ксје је давно већ изречено и као признаго свуда усвојено : да познији закон замењује старији, ранпји, или како су то Рим.вани још реклп да Lex posterior clerogat priori. И кад законодавац, доносећи други закон, не каже дакле изречно. да је стари, ранпји, укинут, разуме се већ по себи да из старог закона отиадају све оне одредбе које су противне одредбама новога закона, — алн само оне, а не и оне остале, које немају своје замене у новом закону. Исто се тако може деснти да има сукоба између кога општега и кога посебнога закона, и да је баш општи закон познији а специјалнији ранији. У том случају важи друго правило, противно ономе првоме : да је посебни закон старији од општега, и ако би био ранији, временом, од овога. Општнм законом не може се, дакле, укинути специјални, којн остаје да и дање важи, ако, разуме се, није изречно укинут. При том, да бог ме, никако не треба губити нз вида да ово све стоји само онда кад постоји сукоб између два закона, кад се одредбе њихове сударају. Dr. Ек у својој обради Брунсовог садашњега римскога арава, у ХолцендорФ.вевој Енциклоаедији Права, изд. 5. стр. 440. вели још, да горње правило важп само. онда, кад се под 1ех specialis разуме одступање од једнога правила, изузетак од правпла, дакле, којн се простим поставњањем новога друкчнјега правпла ие може укинути.