Delo

Н ЛЦНОНАЛ НО ОС E'R АН>Е 469 Реч „на смрт осуђен" сама јс прелазнла н преко усана најведрнје расположеннх, најоптнмпстичкијих песника.1) Свнма нам је познато, да је Европа у оно време обратила пажњу на севернн, скадннавски душевнн жпвот п његову лнтературу. Мучно да вамјемеђутим непознато и то, да одлптература трију народа данска ужнва у Еврогш најмањн глас. Шведска ii Норвсшка нојав.вују се пред Европу у јасннм, лптерарннм контурама — Le Danemark s’eftace Последњих годпна продрло је име Стрннбергово. Он је сам ио нешто пздао на Француском, а затпм су се неки Шведп, што жнве у туђпни, неуморним прнказнвањпма н хваљењнма састарали, да европску публнку учпне пажлшвом. Ну нарочпто су Норвешцп у европском надметању Данце избилп из седла. Пбсеново је нме продрло п повукло собом многа норвешка нмена. Пбсен ннје бно срећан, као његов одлпчан земљак Грпг, да joui у младо доба задобије европскога гласа. Његова се слава лагано ширпла. 1872 годпне, на моје заузимање, иреведенп су на немачкп првп радовп Пбсенови. Доцније је један Данац, проФ. ХоФорн у Берлнну, у друштву се неколико немачкпх прпјатеља, створио Пбсену у Немачкој глас, којн му сама његова геннјалност можда не бш могла тако брзо створпти, може бнти не ни за његовог живота. Из Немачке се његов глас рашпрп преко странаца у све ћччем стунњу кроза цео цивнлизованп свет. Ибсеновим путем ишли су лада напред другп песнпцп и пнсцн норвешке крвн и задобилп ухо Евроне. Норвешци темељно разумеју вештину, да странце учине паж.Ђивпм на своје знатне таленте, шта више и на незнатније. Чим какав Норвежац напнше нешто вредно за читање, удари се у бубње од Нордкапа до Линдсенеса. Чим какав странац, похвали кога Норвешца, макар и у нрпватном ппсму, прештампа се та похвала по целој норвешкој землш, док је не прочитају стотннама тпсућа л>удп, шта више и кад похвала није од оеобите важности. Овде у Данској односп су друкчпји. Само кад каквог данског писца наиадне којп странац, на ма напад бно нрава бесмислица а нападач нека шепртља, рашири се тај догађаЈ у педесет тисућа ексемплара. Покољење које се седамдесетих и осамдееетпх годнна подухватпло да подигне опшгу свест данску а тиме и њену књижевносг, у којој беше наступпла нека судбоносна пауза, наишло је одмах на зловољу. Морало се почетн зидање на голом земљншту. Бо је дожнвео чланке важннјих данскпх листова за време немачко Француског рата н те ствари читао у туђпни, ма и у неколнко знајући шта је Евроиа бпла у то доба, гај ће разумети нзраз „на голом земљншту‘ћ Не са усклпцима, већ са трулим јабукама дочекиванп су галенти, којп су доцнпје прпзнати. као Јакобсен, Драхман ШандорФ. l) Роман Холгера Драхнпна: Нрбписано