Delo

66

Д Е Л 0 неодољивошћу мењања самих тих одношаја, без које би настала укоченост, застој у напретку и развитку. Оно има да покаже не само принцип којим се, у томе, руководи, свесно или несвесно, законодавац у мирним, обичним временима, него, у исто време, да изнесе доказе и утврди да тај принцип, као једно више начело, пробија и у оним елементарним друштвеним непогодама, које се зову револуције и које су, како Маркс згодно вели на једном месту, неизбежне бабице при рађању новога друштва или боље нових друштвених облика. • Управо тек тако решење овога гштања, које једним иринцииохм обухвата и објашњава и сталност и хмењање нравнпх одношаја, и у обичним временнма и у револуцијахма друштвеним, и може претендовати на име научнога решења. Да то питање правилно и истински на^чно реши п< шло је, до сад, за руком једино Фердинанду Ласалу, познатом немачкохм философу, правнику, економу и политичком агитатору, Ма да су пре њега врло многи правници и научари покушавали решење тога иитања и у Немачкој и ван ње, ниједан од њих није био срећан решити га како ваља. И може бити да га је Ласал усиео био решити само с тога што је, поред природне велике даровитости, он био не само изврстан правник, него и философ и економ, који је располагао с много већим и ширим знањем, него што га може да покаже ма како велики и изврстан био један специјалиста правник. Природа самога питања била је таква, да је она прелазила строго обележен круг права и захватала и у друге области знања. Кад кажемо да је то питање једини расправио научно Ласал ми не мислимо тиме рећи. да и данас нема научника који о том друкче мисле и који налазе да питање ипак није решено. Али што м слнмо да је позитивно и ван сваке сумње, то је: да у правној науци нема до данас ничега што би се с Ласаловим радом у том погледу могло мерпти, ни по дубпни схватања ни по ширини и обиму научне анализе. Шта више видећемо, да доцнији научари, који не пристају за Ласалом, стоје на уском гледишту да питање не третирају научно, философски, већ га гледају и посматрају само са гледишта позитивнога нрава. У нас, неким срећним случајем, у том као да нема подељених мишљења међу представницима наше правне науке.