Delo

68 Д Е Л 0 што постало или се догодило има се и судити, а не по закону који је онда у важности кад се суди, решава или расправжа. Из овога основнога начела вели даже тај писац, изведено је познато правило : да нови закони не могу да се примењују на прошда Факта и догађаје, т. ј. да нови законн не могу имати повратне силе. Ово правило признаје и римско и садашње, сувремено право. 0 њему у начелу, вели Ек. не постоји спор: сви га признају. Али се спор води око тога, да ли је оно правна поеледпца, или је оно законодавне природе, т. ј. основано на целисходности законодавној. Очевидно је оно, по мишљењу Екову,. негативна страна општијег позитивног принципа: да се сва Факта имају ценити по законима њихова постанка. Алн, наравно, моћ закона може да прекрши последицу права, где јој се то свиди, и да нареди повратну силу. У толико је свакојако у појединости шта је у том правило а шга изузетак ствар само законодавне целисходности, и према томе кад се има одлучиги да ли код једнога закона мора бити повратне снле или не, то се може дознати само из тумачења закона. Али и при том мора бити један руководни принцип. Тај принцип је у овоме: да је повратна сила закона увек дирање у права која постоје, тако звана јига quaesita. стечена права, и да се таква дирања у та права сматрају као изузеци од правила. те се, у сумњи, не могу сматрати као намера законодавчева. На тај начин правни принцип да закони немају повратне силе, своди се, практички, на законодавни принцип: закони не треба да дирају у права која већ постоје. 0 идентитету између њих не може бити говора: један је правни, а други законодавнн принцип. Чим један закон хоће у стара права да дира, он се мора применити, и то безобзирно, докле то сама намера закона јесте. Начелна разликовања као што су она старнје школе пзмеђу посредних (vermittelnden) и принудних закона, или новије Савињијеве између закона о стицању и бићу права, или Ласалова да ли закони ногађају личност без или посредством његове воље, правно су без важности; највише што она могу помоћи јесте то, да заснују и образложе вероватносг намере појединнх. закона, а нпкако се не може по њима одлучивати.