Delo

гдаву host буиду спаваше на дпвану; другп. стојећп крај стола. резаше печену овчетпну безруком ОФициру, којп сеђаше крај стола. Два ОФпцпра један y ађутантском шпњелу a друтп y пешачком алп танком п са обешенол кесом о врату сеђаху крај клупе, п само no томе, како они посматраху друге п како онај с кесом пупш, впдело ce да онп нпсу пз Фронта п да су тгоге задовољнп. Ma није да ce огледало презрење y њпховжм манпртха, већ неко прпјатно задово.вство, основано од честп на новцп.ма од честп na блискпм односшха са генералпма, сазнање „иревасходства“. које ce чак желп сакрптп. Join један млад доктор, са велпкпм уснама п артпљерпст пемачке Фпзиономпје ееђаху готово на ногама младог ОФпцира. којп спаваше на дпвану и бројаху новце Четпрп дењшпка једнп дремаху другп -вапештаху сандуке п завежљаје око врата. Козељцов међу свпма лпцпма не нађе нп једног познанпка. ну он с љубоџитством поче да слуша разговоре. Млади о шдирп, који, какс on одмах no пзгледу лм опазп иђаху пз школе, допадоше му ce п, што je главно, подсетише га на његбвог брата, којп ће, такође пз школе, овпх дана доћп y једну пз Севастопољскпх батерпја. Ha ОФнциру са_кесом. чцје je лпце on негде впдео, све му пзгледаше одвратно и нагло. Он чак с шхшљу: „да га насадп. ако му.се прохте да што каже“ пређе од прозора клупп п седе na њу. У ошпте. као правп п добар о®пцир_ ns •фронта, on не вољаше „штабне“. за које je сматрао ону двојпцу. IV. Како хоћете, алн ово je веома досадно, рече ]едан млад ОФпцнр. тако смо блпзу a не можемо да стигнемо ! Можда ће данас битп боја, a нас неће бпти тамо ! По танку гласу п свежем руменилу, које напђе na љегово младо лиде y то времо кад je он говорно, опажаше ce ona мшга младачка бојажљпвост, кад ce човек непрестапо боји, да му не пспада свака реч како би требало. Безруки ОФпцпр погдеда га са осмеход. Стпћп ћете, верујте, рече 'му. Младпћ с иоштовањем погледа слабо лнце безрукога, које ce од једшга заепја осмехом ућута и опет ce даде за чај. Допета на лпцу безруког ОФпцнра, y његовој познтурп и нарочпхо y празном рукаву од шпњела опажало ce много оне спокојне равнодушностп, која ее може објасннти тгш, што je прп сваком делу или разговору on гледао, као да би хтео рећи : „све je то депо, све ja то знам п све то могу ja учпнптп, само кад бпх хтео.“ Како ћемо сад, рече onaj ca кесом своме другу : да ноћпмо овде или да идемо на својим коњима ? Друг му не хтеде пћп. Можете представптп себн. капетане, продужи onaj што сппа чај, обраћајући ce безруком и подпжућп ножић, којп овај беше пспустпо.

94

ДE Л O