Delo

Шта вам je ту рђаво? рече старијп Козељцоа : ако још ви овде не живите, онда не знам ко ! Компспонар га погледа п обрте ce. -- Ова опасност, оскудпце, нпшта не можеш набавпти. продужи он, оораћајући ce Владп. II ja вад опет не разумем. куд сте наглп! Бар да je какав пнтерес, a оно нпшта. Зар je лепо, на пример, да A вашим годинама постанете богаљ на цео живот ? Некоме су нужнц прпходп, a неко служп пз части 1 умеша ce старпјп Козел>дов незадовол>нпм гласом. Каква mu je част, кад немаш шта јестп 1 рече компспонар.. смејућп ce презрпво и гледећи свога друга ОФпцдра, који ce такође насмеја, Окрени на „Лучпја“: да послушамо, рече он, показујућп кутпју с музпком : ja га волем. Je ли добар човек, овај Васплпје Мпхапдовић. запита Влада брата, кад онп, готово y сумрак, нзпјјоше пз бараке п y Севастопољ. Ta, није рђав, само je тврдица ужасан ! A оног комиспонара не могу да гледам очпма... Ja га морам пзбитп кад бнло. IX. Када већ поћу ирплажаше велпком мосту преко залива, Влада осећаше неку велпку тежпну на срцу. Све што je видео н чуо, беше такодалеко од његових пређашљих утисака ; паркетна, светла, велпка сала за исппте, веселп, добри гласови и смех другова, нов мундир, л.убл.ени цар, кога je седам година често вкђао u који, ираштајућп ce с њпма са сузама, називаше пх децом својом, a сад све. што je впдео, тако je мало лпчпло на његове светле, велпкодушне мпслп. Но, ето, стпгосмо ! рече брах, кад дођоше к Мпханловсвој батерпји u пзађе из кола. Ако нас пусте преко моста, одмах ћемо y Нпколајевске касарне. Tu остани тамо до сутра, a ja ћу y пук дозиаћу где tu je батерпја, na ћу tu онда доћп. Лашто ? Боље да пдемо заједно. 'рече Вдада. Да пдем u ja с тобом на бастнон. II онако je све једно : трсба ce навпћи. Ако тп одеиу могу u ja. Бол>е je не пћи. He, молпм те : бар ћу видетп како je... Ja tu саветујем : не идп, a y осталом... Небо беше чисто u тамно* звезде u ватре од бомбп u паљбе sekce светлудаху y мраку. Велпко, бедо здање батериско u почетак моста виђаше ce y тами. Свакога секунда потресаше ваздух грмљавина иаљбе. Уз ову грмљаву, чуло ce суморно брујање залива. С мора ветарu влага. Браћа ириђоше к мосту. Некакав резервпст тресну пушком, узе je неумешно на руку u впкну : Ko иде ? Boj huk.

102

Д E tí O