Delo

II ОФидир оде даље касом. Влада ce од једном уплашп ; све му ce чињаше, да ће сад долететп зрно п ударптп га y главу. Овај влажнп мрак, сви ови звуци, нарочпто суморнп пљусак валова, чпнило ce да му све то говори. да не иде даље, да га тамо ништа добро не чека, да нога његова никада вшпе неће статп на ону страну залпва, na да ce с тога одмах враћа и бега куд бпло п што даље од овог страшног места. „Но можда je додне, сад je већ решено“’. помисли он дрхтећи, које од те мпсли, које с тога, што му вода пролажаше кроз обућу те окваси ноге. Влада дубоко уздахну и оде мало y страну од брата. „Господе ! ама зар ће ме убптп, в баш мене ? Господе, смилуј мп ce !“ рече он шапућући и крстећи с&. Ну, хајд’мо, Владо ! рече му брат. кад кола стпгоше на мост. Вжде лп бомбу? Ha мосту сусретаху кола с раи.сницпма п стварима, једна с намештајем, уз која пђаше нека жена. Ha другој странп нпко их не задржа. Држећп ce, no нагону, зида Нпколајевске батерпје, браћа ћутећп слушаху звуке бомбп. које прскаху над главама њпхович п дођоше на место батерпја. Овде сазнаше да иета лака батернја, y коју je одређен Влада, стојп на Корабељној, na решише заједно, не гледећп на опасност. да пду na преноћпште код старпјег брата, на пети бастпон, a одатле ће сутра y батерпју. Обрнувши y ходнпк, корачајућп преко ногу војнпчкпх, који лежаху уз цео батериски зпд, онп најзад дођоше на превпјалшпте НДСТАВПЋЕ CE

104

ДE Л O