Delo

колпчпна серума. Наравно да ова кодпчина серума, која je довољна да спасе жпвохпњу нпје једиака: она je раздична према томе, колико je тешка жпвотиња, колику смо дозу хоксина убрпзгали п према тохме када смо пнхервеннсадтт. Серум je дакде не само предохрана већ. н дек протпву токспна : али не само протпву токспна, већ п прохпву живог вируса диФтерпје. Ове особине антпдиФтеритнчног серума пронашао je Behring п one су основа за лечење дпФхерпје. Махердја пак, која je лековиха y серуму зове ce анхпхокспн. Шха je управо анхихокспн, хј. каква je његова (хемпска) ирпрода мп још не знамо. као шхо не знамо ни токспн. Жпвохшве, које су добиле дпФхерпхпчног анхпхокспна, посхају реФрактерне на спрам еаме болесхи дпФтерпје, х.ј. могу да пздрже саму болесх y крахком времену, гохово одмах. Али ова особпна имунпхех не осхаје вечихо, већ после неколпко дана плп недеља ппшезава ц хако ce разлпкује од оног тгунихеха, којп ce добпја сукцесивном убризгаваљем дцфхерпхпчног охрова.... Превенхпвна моћ серума иоказуЈе ce дакле, када га дамо upe хокспна п хада живохпње могу да издрже дпФхерпхичан охров, само ако колпчпна серума одговара количинн хокспна- Тако нпр. као морском прасеху убрпзгамо серума 1 j lo0 b*>ô његовв' тежпне, ' оно ће пздржахи после 12 часова ону дозу токсина, која би пначе убила хо псхо прасе за пех дана. Ако ли пак прво убризгамо хокспна живохпњп, онда, да бп je спаслп, морамо убрпзгахи холпко више серума y колпко смо доцнпје пнхервенпсалп. Пошхо смо проучплп анхцдиФхерпхпчан серум са гледишха експерименха, покушалп смо да га прпмбнимо y лечењу дпФхерије код деце. Све наше опихе правплп смо y друшхву са Martin-ом п Chaillon-ом y дечпјој болнпцп (l’ hôpital des Enfants-Malades). ()д jl Фебруара ДО 24 јула 1894 г. прпмл.ено ja y дпФхерихичан павиљон 448 деце, од којпх je умрло 109, дакле 24. 33°ј 0 . Међухнм од 1890 до 1894 године била je y средњу руку смрхност 51. 71° 0 . Дакле новим лечењом мор халитет je смањен за 27. 38°| 0 . Ово je груба схахистика. Да бп боље оценили ово пихање, вал>а од броја деде (448), који je ушао y болниду, одвојити 128 деце, која нпсу ни имада диФтерију, као шхо je консхатовано бактериолошким ирегледом. Исхо хако ваља одвојпхи u онпх 20 сдучајева, који су умрли upe него шхо je предузето ма каково лечење. Тада нам осхаје 300 случајева сигурне днФхерије. од којих је уљрло 78, дакде 26°i , док je пре, као шхо. нам схатисхика показује, умирало, ири исхим_ условима, бО°| 0 . A сада о самом начину лечења. Сваком бодеснику, који je схупио y болницу убризгавадп смо сисхемахпчно 20. с. с. серума п хоуједанпут y сдабину под кожу. Ако je бакхериолошко нсппхивање показало, да није дпФхерија онда нпје впше понављано са убризгивањем. Само хшјицирање под кожу не боле нишха и ако je извршено антисеитички не изазива ннкакове рђаве последице. После 24 саха прављено je друго убризгпвање од 20 или 10 с. с. п ове две пнјекције биле су y већини случа]ева да дехе оздрави. Међутнм ако бп хемперахура остала

119

НАУЧНА ХРОНПКА