Delo

водипка на батерпју п блнндажу. Нећемо причати колнко je опасности и разочарања пскуспо хога вечера наш јунак, како y место паљбе коју je посматрао на Волкову иољу, при свпма усдовпма тачности и поретка које очекпваше да нађе овде. он нађе две разбпвене „мортпрке“, од којпх једна беше улудљена зрном на устима a друга стајаша на пољандцп, како нпје могао до самог јутра да нађе радннке да оправе терасу на опкопу, како нп једно зрно нп метак не пмађаше ону тежнну, која je означена y „упутству“, како су ранплп два војнпка пз његове команде п како je н сам двадесет пута бпо на длаку од смртп. Срећом одредпше му y помоћ једног високог комендора матроса, којп je joni од почетка опсаде бпо при мортирама п уверио га, да оне још могу служитп. водпо га са светњаком ноћу no ц лу бастпону као no својем граду п обећао да ће то све пз јутра дотератп, Блнндажа, y коју га уведе спроводнпк, беше нзрнвена y камену слоју на 4 куб. метра, дугачка ја.мај покрпвена грмовим брвннма. Он ce намести y њу са својпм војнпцнма. Вланг први, чпм угледа нпска врата од јаме, јурну пре свпју и утрча на њпх, те ce y мал’ не разбп о каменп под, завуче ce y крај, од куда нпје впше нп пзлазио. A Влада, кад ce свп војнпцп наместпше уз стену, расклопп свој кревет п намести га y углу, запали свећу п леже на љега. Над блиндажом ce чујаше непрестана паљба, a унутра беше тихо само ce војнпди још туђаху од новог ОФпцира до пекад ce задпткдваху тражећп један од другог ватре. Ту негде y камењу мпш загребе нли Вланг од једном уздахне громким уздахом. Влада на кревету, y мирнууглу. напуњену народом н осветљену једном свећом. осећаше ce прикрпвен, као одо кад je, дграјући жмуре, крио ce y долап плн под мајчпну сукњу п, не дпшући, слушаше п бојаше ce мрака. Беше му необично п уједно весело. XXI. После десетак минута војнпци ce осдободшпе u разговорише. Ближе свећп и кревету ОФпцирском наместише ce људп малко значајнијп два Фаерверкера: један сед, стар, са свим медаљама и крстовпма, пзузпмајући св. Ђурђевскп: другд младић нз кантониста, који узе да пуши смотку. Добошар, као обично, узе na себе дужност да послушава офицпра Бомбардпрп н каваљерп седоше no ближе, a на саму крају, око уласка, наместшпе ce ионизни. Међу њима ce п лоче разговор. Повод пм беше један човек. којп веома журно упаде међу љпх с доља. Шта. прико, нпси могао да поседпш на пољу ? Иди цуре нез пграју сад тако весело ! рече једад гдас. Тако дивне десме певају, да их никад y селу ннсам чуо, рече onaj што уђе и заемеја ce. A, не воле Ваоин бомбе, баш их не воде ! рече једад из аристократског краја.

433

ОПСАДА CEBACT ОПОЉ A