Delo

напред п напред. Неколпко војнпка престпгоше га, показаше ce пс бока некп војннцп, п онп трчаху такође. Плавп мундири остајаху све на истом растојању, бежећп од њега назад y своје шанчеве, но под ногама ce ваљаху убпјенп п рањенпцп. Дотрчавши до спољњег рова, y његовим ce •очима све помеша п он осетп бол y грудима. После no часа он лежаше на носилпма крај Николајевске касарне ; знао je да je рањен, алп готово нпје нп осећао болова ; само je хтео да mije што бпло хладно п да легне удобнпје. Мали, дежмекаст, с велпкпм црнпм бакелима доктор прпђе му п отворп шпњел. Козељдов, преко подбратка, гледаше шта ради доктор с раном. посматраше му лице, алп болова не осећаше- Доктор покри рану кошуљом, обрпса прсте о крајеве плашта п ћутећп, не гледајућп рање. нпка, оде другом. Козељцов несвесно посматраше шта ce ради пред н.пм, п сетпвшп ce шта je бпло на 5-ом бастпону, с радоснпм осећањем задовољства помпслп, да je добро пзвршпо своју дужност, да je сад први пут, од кад служп, поступпо како треба, како je само могло бптп и нп за шта не може себи пребадптп- Доктор, превијајућп другог рањеног ОФИцпра, рече нешто свештенпку, показујућп Козељцова. Шта, ja ћу умрети ? заппта Козељдов свештеника, кад му ■овај прпђе. Свештенпк, не одговарајући, прочпта молитву и пружп му крст. Смрт не уплашп Козељцова. Он узе крст слабим рукама, притисну га к уснама п заплака. Јесу лп одбпјенп Французп ? заппта ои свештенпка одсечно. Свуда смо мп победилп, одговори свештенпк да утепш рањенпка, кријући од њега да ce на Малахову кургану већ вдје Францускп стег. Хвала Богу ! проговорн рањеник, не осећајућп како му сузе теку no образима. Мисао о брату једва му за тренутак сену y главп. „Боже, дај п њему овакову среку“, помислп он. XXV. Но Владу ne очекиваше таква судбпна. Он слушаше скаску, коју ;му причаше Васин кад повжкаше : „Французи иду \ и Крв му јурну y срце, и он оеети како му ce охладпше п иобледеше образп За тренутак on ce не мрдну, али одмах погледа око себе и виде како војницн доста мирно закопчаваху шшвеле и пзлажаху један за другим, a један чак као да беше Мељнпков рече y шалн : Излаз’те, дедо, с хлебом сољу ! Влада изађе заједно с Влангом, који ce ни na корак не одвајаше од љега, и отрча на батерију. Артиљериске паљбе не беше ни с Једие нп с друге стране. Њега особито узбуди I'адан изглед јункеров. л Та зар могу ja лпчитн на њега?“ помисли он и весело отрча грудобрану где стојаху његова оруђа. Он виде јасно како Французи трчаху право на itera no чисту пољу и како ce љпхове гомиле, с ножевима који ce сијахУ

439

ОПСАДА СЕВАСТОПОЉА