Delo

ВЕРНИ ТРЕЗОР

CKÄCKA

M. Е. САЛТИЕОВА (ШЧЕДРПНА).

Служпо Трезорка као чувар код магазе московског трговца друге гпдде, Вратидова, п буднпм okom- пазпо газдино добро. Нпгда ce од склетара нпје одмицао ; нп саму Живодерку, на којој je бпда магаза, није честпто впдео ; од јутра до мрака скаче на ланцу п лаје колико га грло носп ! Caveant consules ! A мудар je бпо п сувпше на своје нигда да би задајао„ но све на туђе. Прође лп, на прилпку, домаћи кочпјаш, да краде газдин овас Трезорка само помахује репом п мпслп : зар кочијашу много треба ! A нек прође ко стран, макар својим послом опазнће га Трезорка на дуж н>пва : где сте, народе, ево лупежа ! Опазио трговац Вратплов ту ревност Трезоркину na je говорио : „злата мп вредп ово пашче !“ II кад бп год, идући магази, прошао поред псећег склетарпћа, свагда бп рекао : „подајте Трезорки помпја !“ A Трезорка пз коже да пскочп од усхићења : трудпћемо ce, ваше степенство !... хам —ам ! почивајте, ваше степенство, мирно ... хам ... ам ... ам ... ам ! A једном ce чак овакп случај деспо : сам квартаднп присхав дошао кућп трговца Вратилова a Трезорка нарнуо п на њега. Подигао такп кијамет, да су и домаћин и домаћида, и деца сви истрчалп ! Миолили, дупежи ; кад та-мо a то мио гост ! Вашескородије ! Изволите ! Шибе, Трезорка ! Који ти je ђаво, несрећо ! Зар не познајеш, a? Ватпескородије, je д’ no вољи ракијица? Да ce прихватите ? Хвала. Hero прекрасно псетанце пмате, Нпканоре Семенићу ! дојално ! Дпван пас ! Диван пас ! Понеки човек не бп тако попмао, како он поима. Признаје, дакле, својпну ; a како je то иријатно y данашље време !