Delo

војп je много чптао, којп je брпжљпво пратпо лптературу. И онда Јели жогућно да Бекон ако нпје сам чптао деда Шексппрова нцје бар што чптао о тим делима ? Ocrni тога познато je, да je Бекон бпо y дру жбп са Бен Џонсоном, друггш no вредностп драмским писдем енглеским, који je не само знао Шексппра но je још наппсао за пздање од 1623. Шексппровпх драма y облпку предговора једну духовиту песму, потписану почетнпм словпма miena свога. Дружба Бекона п Бен Џонсона бпла je тако тесна, да je Бен Џонсон пет годнна проживео код Бекона. Може јш ce, после свега тога, допустптп, да Бекон нпје ништа знао о највећеч драмском песнпку ? За цедо не може. A кад ce та немогућност утврдп, онда ce, прцродно, мора тражптп други узрок што Бекон Шек•сипра ннгде нп једноп речп не помпње. И кад ce узме на ум да ћутање Беконово пде чак дохле, да ce Шексппр не помиње нп y • љеговим најпнтплшпјиж пнсмпма, шгсаним друговнма, онда ce мора сматратп да je то ћутање бпло намерно, п да му je узрок y несагласностп ауторства Шексхшрових драма са високим иоложајем државнпм којп je Беђон хшао. У првом издању Шексппрових 36 драма, ко]е ce јавило 1623 годпне, прва je, no реду, комедија Бура. Комедија ова, како no својој млсли, тако ii no главншм лидима, необпчно je налпк на Беконо ћј Историју ветрова. која ce јавила готово једновремено с њом, 1622. годпне. By pa je појетско овапдоћење научне теорпје Историје ветрова. Просперо, masno лпце y „Бури“ управља ветровима, оличујући собом науку будућностп, како ју je представљао себп Бекон. Како y комеднјп, тако п y „Псторпјп ветрова“ једнп псти су погледп na природу ветрова, a нарочпто севернога п јужнога ветра. Једно од лица комедије., дух Арнјел, no својој бадрости u свежинп, no своме здрављу п веселостп оличава баш ono што Бекон говорп о северном ветру —■ има сва његова својства. Ha протпв, друго лице, Калпбан, којп ce представља с рђаво СФормираном природом, лењом п мрачном, натуштеном, има сва карактерна -својетва јужнрга ветра. Мати Калибанова, врачара Оикоракс, no речима ко.чедије долазп пз Алгира, одакле je за многа рђава дела своја бпла изгнана, п „тако je сплна да ce могла противити месецу п производити поплаве.“ Како ce чини, Спкоракс није ништа друго до промењено нме за Широко. Јужнн ветар, no Бекону, прелазећи преко блатних п подводнпх места, доноси заразу. Врачара Спкоракс y Шекспира модрим перјем наносп злу или убптачнуросу с нездравпх блатишта. Бпће љено y комеди]и зове ce „земљано“, a Калибана, сина њеног, Просперо зове „ти, земљо.“ Исто je такоиу Беконајужни ветар тесно везан са земљом. Он вели да јужни ветар na nainoi нолукуглн, где јужнп под дежп доле, до земље, дува оздо. Најочигледнпје je проведена протпвност пзмеђу Арпјела n Калибана y реченом смислу, y четвртом и петом акту комедије. Даље •су са свим истоветне мисли y Бекоиа n Шекспира о кружсњу материје,

467

ШЕКСIШР ПЛП БЕКОН