Delo

II тако ii Ераљ Лир je y онако iicto тесној вези с Беконом, као год. п Бура п Ха.члет. Двадесет годпна посаге Беконове смрхи пздан je бпо први пут његов спис „Основп науке о светлости п изворима светлости“, где je кратко алп строго научно разрађена xeopnja светлостп. Сппс тај пзашао je 1653 годпне. Комедпја Шекспирова Узалудна усиљавања љубави, no мшпљењу Бормана, нпје нпшта друго no драматпсана Беконова наука о оветлостп. II он то доказује врло оштроумно п уверљиво .. Доказаради да мпслп о светлостп проипчу сцену комедије од почетка до краја. Борман наводи чптав нпз сдена које говоре о светлостп п нмају y себи безброј техничких термина. Том анализом дознаје ce да y тој малој комедпјп од свега 22 стране долазп 60 пута реч eye п нешто иромењено eie (oko), толпко псго пута реч see (видетп), 30 пута light (светлоет), 6 пута sunne (оунде), још чешће luna, moone (месец), за тим fixed starre (непокретне звезде), дванаест знакова зодијака, муња, свећа итд. У опште y комедцјп mia впше од 500 термина за светлост. Још један пнтересан Факат Борман спомпње : y почетку петога акта Башка говори дажу Милу: Ja ce чудим како те твој господпн није до сада узео за какву реч u прогутао, јер тп сав од главе до пете нисп толико дугачак колпко bonorificabilitudinitatibus. Очевпдно je ова реч нарочпто смишљена. Ова реч ce појавила 1598 године први пут и на насловном листу комедије бпло je наппсано mie William Shake-Speare. Алп међу рукописпма Беконовпм, којп су. несумњиво, из времена 1592 —1597 године, пма један лист, који je преписач Беконов шш радп пробе пера пли пз доколцце ишарао. Ha tOiM листу пзмеђу осталнх речи има u реч : lionorificabilitudino. Речи те нема више нигде, ни y јсднога писца, y евој енглеској литературп. He мање сличности с Беконом и његовим делима имају и други. списи, КOIИ су до сад приписивани Шекспиру. Такве су комедије Два Веронца и Виндзорске ирије Протеј, главно лице y „Два Веронца,“ и ФалотаФ, главно лице у „Виндзорским пријама“ представљају и означавају обадва материју Proteus sive Materia гласи натпис 13. параболе y Беконовој књизи De sapientia veterum : Sub Protei enim persona materia significatur (jep ce Шношћу Протеја материја обележава). У ендиклопедији Бекоиовој исто тако више пута долазп реч Proteus место матерпја. Личност Фалстач>а постаје одмах јасна, чим уЗхМемо његово име y оном обдику, y ком ce ono јавља y првим скупљешш сппспма од 1623. године на првој странп Виидзорских арија. Tamo ce оно ишпе : Falstoffe п Falstoff дакле Fallstoff, тј. материја која пада; тешка, трула, груба, материја која тоне. Протеј y Бекона представља превртљивца, непостојаног, подложног CBiiM могућнпм спољним утицајима. Протеј и љегова љубавпица олпчавају исто то y комедији. Он мења свој начии мишљења, a ona ■ — своју Фигуру : „маље je за жену стидна промена одела него што je за мудшарца иромена плп издаја верности“. To су речп на последњој странп комедпје-

475

ШЕКСГШР ИЛП БЕКОН