Delo

c онолико преданости прихватише и с онолико пожртвовања бранише. Исто тако оставићемо на страну и велике културне и богословске значаје тога чина. Сам Факат, јединствен y јевропској псторији, да су стари Срби- могли 300 година остатп незнабошци y овим земљама пре тога хришћааским, a и Бугарп пуних 200 година, има y себи довољно значајности и занимљивости, да нас одговарање на њ задржи y споменутим границама. Kao што рекох ; хришћанство je на Балкану старије од нас Срба и остале наше браће словенске. Оно je тамо почело чпм апостоли стадоше разносити Христову реч изван Палестине. Проповеднички рад прихватише после за велики нпз људских појасева многи одлични трудбеници хришћански оци п угодннци те ce хришћанство нагло рашнрн и оспажн на Балканском Полуострву. За све то време полуострво je цело било y властп римске дарергше. Римски je цар био Константин Велики који je y почетку IV века после Христа прогласио хришћанство државном вером y својој царевини. Од тада Христова » наука завлада y брзо свим балканским отановништвом. Балканска црква иостаје знатап члан хришћанске заједнице, учествује y свим крупнијим дсгађајпма y крилу хришћанства и уједно развија многострук рад на зидању оне живе духовне цркве y срцима својнх верних no целом полуострву. У таком послу почиње балканском хрпшћанству претити велнка невоља спо.вашња. To je бпло близу краја IV века, a невоља je позната y историји no имену : велика сеоба народа. У самом почетку и после y току V века народи којн наваљнваху испреко Дунава велпком већином беху такође хришћанскн, и ако прпстајаху уз Арпјево осуђено учење. Али почетком VI века почнњу павале нових незнабожаца Бугара и Словена. Словенске навале постају знатне од почетка владе знаменптога цара царпградскога Јустннпјана I. Они y осталом најпре ударају четнички радн плена, за тим нападају већа војннчка одељења њпхова опет y почетку већпном због робљења, алп, мало no мало, п радп добитка сталних насе.ва на полуострву. У ово време стигоше Словеиима као помоћ против римских царева азиски Обри или Аварн, којима беху придружени и Бугарп. Од тога ce часа војна снага царевинска све више сузбија, a Словени освајају, стопу no стопу, себи отаџбпну на њеном зем.вишту. Тако онп

72

ДЕ Д O