Delo

Напротив, пз царске ce престонице Царнграда и y опште ид стране државне, слабо шхо могаше учпнити за нево.вне држављане, јер je царевпни снага непрестано била заузета no другим странама, нарочито с новим љутим непријатељем : Араиима. С тога су Словени још дуго имали великога маха. Али и y томе ce збиваше лаган прекрет. Можемо слободно узети да je већ за ово време бивало местимичнога мирења словенскога са староседеоцнма : да je настало поступно зближавање изме|у оба противника. Племена најближа престоници беше умирио цар Констант (657 г.), она око Солуна после дугих бораба смирише ce 678 год. Нешто je слнчно бивало и на другим местима. Само то, што je четрдесет година раније могао ићи међу Словене опат Мартин, показује ириступност словенску. Уз то ce треба сетити да je Мартин 6txo no природи своје дужности мисионар. Нема сумње да je његово бављење и путовање међу Словенпма оставило трага за ообом и уравнило пут no коме су јамачно ишли другп свештеницп далматински, спремајући земжиште да ce Словени зближе са староседеоцима и да ce покрсте. Још боље би кад ce 679 године склогш мир између цара Константина Погоната и Јужних Словена који беху заузели западне провинције полуострва, којима буду тада прпзната насеља на послуострву. a они опет признају дарству над собом врховну власт. Тада ce и Латини са острва и из градова јадранскога приморја стадоше мирити са Словенима. Ово je мирење y главном толико напредовало на јадранској обалп, неред ce толико таложио, да ce могло мислити на делнмично обнављање старога стања. Ha том je крају прве кораке учинпла римска црква изашп.вући као свога посланика Јована Равењанпна са задатком да обиђе тамошње хришћане и уради што треба за повраћање црквенога уређења. Јован ce устави најпре y Сплету, наследнпку старе Салоне која je некад била колевка хришћанству y Далмацији na за тим, док je Словени не разорише, имала архпјепископску столицу и власт над свима јепкскошша y тој области. Сплећашт одмах васпоставише архпјепископско достојанство салонске цркве, те изаберу Јована за свога првога архнјепископа. Кад и папа све то одобри, посветпв Јована и препев

ДE Л O