Delo

96 Д Е Л 0 страције, а цзбегавала је увек одсудност решења. За ово најбоље сведочн једна диспозицнја кнеза Шварценберга нздата за јуриш на Дрезден 1813 год. У овој диснознцијн од речп до речп стоји ово: „Прп јуришу на варош (Дрезду) ноштедити варош п моју војску.* Пословица наша лепо вели : „где се дрва секу, мора бнтп нверја.“ Мора се гинутп, ако се хоће потпун успех у рату. Блихер се врло често подсмевао овој лажној стратегпјп Шварценбсрговој говорећп му: Sie wolen den Feind tođtmarschiren, man muss ihn todtschlagen“ т.ј. без крви нема решења. Представннци лажне стратегпје мисле, да се успех у рату може постпћи Фамознпм стратегнским маршманеврпма. За њих је она горња изрека Блнхерова врло умесна. Једпнство у нзвођењу ратнпх операцнја код савезнпка у рату 1813 нпје постојало због тога, што су се вође поједпних армија и по назорпма п по карактерима веома разликовале- Овоме .lep u приписује, што се Наполеон, u ако много слабпјн и у горнм околностпма од савезнпка, опег дуго с њпма борпо. .lep велп (вндп I део Сл. Опер.), да није бнло Блнхера, Тоља, Остермана и прпнца Евђенпја впртембершког, вероватно бп Наполеон и успео у овој војнп. Само иницијативи овпх велнкана као представнпка истинске стратегнје — може се снгурно успех у рату 1813 приппсатп. Доста је мука стало ове, да обрну погрешан иравац, узет у почетку операцпја 1814 год., у правац објективни, којп се састојао у томе, да се жпво п са свом енергпјом сатре жива сила протпвнпкова човек, а не да се дрема на платоу Лангру. (За ово впдн стратегпју Лерову 1: 58 u 59 и Обзорг вопнљ II, 200 u Методв военннхг Наукт. 1881 год.). На закључку овога тумачења о главном објекту стратегиском Лер велн (методт в. наукљ „Единственного иравилшок) отиравнок> точкоп длл рћшен1л военннхг вопросо†служитв живал сила, человћкљ, потому что онт>, вђ сложномђ военномЂ дћлћ, лвлиетсл главнимт, фактором^к по отношенпо кђ которому всћ осталонне, мћстностђ, сообтшпл нтд лвллгоутсл лиш1. толкко всиомогателкнпми средствами, коеФиц1ентами, то успливаготпми то ослабллгоишмп значете главнаго Фактора.“ „РазЂ - какЂ 8то такЂ, то кђ живоп силћ должно бнтв все на воинћ относимо н изЂнел все внводимо; здћск клгочђ кђ рЂшенш всћхљ военннхч. воиј)осовђ и кђ разЂлсненпо всћхЂ военннхЂ лвленш. $та пстина, кђ сожал^нио, болће чћмЂ часто забиваетси (Стратепл 1887 год. II, 198. —) Против ове аустриске—стратегиске школе, којој је творац Ерцхерцог Карл. а снажни последннци и ириврженицн у 1813. н 1814. г кнез Шварценберг u његов команданаг стана ђенерал Лангенау, устаје Лер н у својпм сннсима нолаже основе праве, објектпвне стратегије. Такав писац зар није корнстан по паше младе ОФицире — будуће српске стратеге?! Ми држимо, да је користан н њнма. те да jom из ранијечитају дела овакових првака, јер ће само овако радећн добнтп стварног