Delo

% Д Е Л 0 Теорш ничего не p'bmaen и p’femari, не можетк. Рат је више дело воље, него ума — велн Лер. Ово значн успех у рату куд п камо се већма оспгурава извршењем, него умовањем. Ово сведочп к сам Наполеон I. Он се о овоме јасно пзразпо у разговору са руским посланпком Балашевпм прплпком јбпховог састанка у Вплнп а у рату 1812 годпне. Ове значајне речп велпког Наполеона јасно одређују значај теорнје. Наполеон овој теорпјп не прпппсује онај значај, којп јој је изрекао наш поштованп реценсенат тврдећп да је дело Сложене Оаерације за војсковође. „Vons croyez — велп Наполеон Балашеву — tous savoir la guerre parce que vous avez lu Jomini: mais, si sou livre avait pu vous Г apprenđre Г aurais-je donc laisse publier ?u (Вп свп мпслпте да сте научплп ратоватп, кад сте чпталп Жомпнија: али кад би вас његова књпга могла томе научпти, зар бпх ја допустпо да се она штампа ?). Ослањајућп се на гледпшта овпх велпкана — Баполеона п Лера п мп сматрамо, да за војсковође не постоје дела, која пм потпуно оспгуравају пут победп. Постоје дела која пм дају упут — п то доста скучен u уоквпрен. Mu смо напред впделп, да је тежња Бпловљева била, да створп позптпвну науку, по којој бп се могло ратоватп. Он је хтео, да се за свакп случај, претходно спремп готово решење. Овпм је он одрпцао творачки дух војсковођнн. Овоме он нпшта mije прпппспвао, него је п њега подвео под геометрпјске Фпгуре п рецепте. На војнп — велп Наполеои — корисно је прпмењпватп прпнцппе ратовања, алп ово није све, но се мора још много шта пзрадити па да се победа оспгура. А la guerre се sont les circonstances qui commandent велп Наполеон. I. JI Клаузевпц врло објектпвно карактерпше моћ теорпје ратовања: ' „die Tlieorie soll keine positive Lehre sein aber eine Betrachtung*. Држпмо да je довољно говорено o томе, да пе постоје п таква дела ио којима би се могло, чптајућп пх, постатп војсковођом у потпуном значењу ове речп. 0 тога је п Лерово дело о 0ложеним оиерацијама корисно за све ОФпцпре, јер свп треба да се упознају са прпнцппима сувременог војсковођења. Ну u ако онп ове добро уиознају неће од тога бптп добит што ће моћп тиме посгати велике војсковође. Још је далеко до тога. Може неко знатп све иоходе Наполеона 1-ог али оиет не бити војсковођа. Треба н др^тог чега, па да се до овога доспе. Тако је u са Леровим Сложеним Оаерагџјама. Оне су само један критички истоЈЈПски рад на основу војнс 1815. г. У њима се пзлажу начела сувременог војековођења, алп оне ни у пола нису сппс пли дело које служи да се иостане војсковођом. Оне су само eine JJetrachtung (једно расматрање) — као што велп Клаузевнц. Преводи овакове врсте реткп су у нашој војној књпжевностп, а о оригпналима и да не говоримо.