Delo

100 Д Е Л G Лер неће бпти некорпстан нп једним нп другимг а неће бптп некорпстан нп ннжпм ОФпцпрпма, а војсковођама корпстан. Он је корпстан свима који носе униФорму. Да је овако, доказ је најјаснпји што се Лерова дела преводе на све европске језпке п читају по војнпм журналпма. Мп мпслпмо да бп чувеног Лера требало јаче прпгрлптп is уносптп његове плодне радове у нашу војну кљпжевност, јер се Лер данас у цивилпзованпм војскама сматра као првак у својој струцп. Реценсенат велп. да они којпма треба Лер, могу га читатп п у орпгпналу. Мп не мпслпмо тако. Лера требада чптају свп нашп ОФицири, а међ овпма пма пх којп не бп моглп лако набавити целокупна Лерова дела, јер су опширна п скупа, а друго пма ux којп не знају рускога језпка. А ако се мора чптатп у преводу, што да то не буде српеки превод ? Пптамо реценсента, па за што је преведен на српекп Бронсар — ШелендорФ, зашто фон Впдерш? Првп је наппсао стратегпју технпчку — службу ђенералштаба, а другп у својпм делпма говорп о стратегпској улозп коњице. Што ће ова дела српскпм ОФпцприма, кад пмају узан круг читалаца (ио реценсенту) ? Онп — као што мпслп поштованп реценсенат којима је од потребе Вронсар могу га чптати и у орпгпналу ? По мњењу и гледпшту реценеентовом, у српској војној књпжевностп, треба се само ограннчптп на сппсе о стражарској службп, ратној службп, топограФпји, п у опште списима пскључиво за нпже офицпре у колпко се овп сппсп односе на њпхову садању службу. За војсковође не треба писатп књпге u преводпти нх са странпх језпка, за то, што су онп ова дела чпталп п могу читати на језику на ком су нисана. Ну, баш наш реценсент није познат саделимаовог велпкана Лера, Он то сам нрпзнаје у својој реценсијп (впдп Ратник, дец. 1894 год.) у којој велп: да j'e ово дело — Сложене Оаерације — иајновије Лерово дело. Док у ствари ово нпје тако. Лер је писао Сложене Операцпје 1892 г. Реценсенат ппше реценспју 1894 год., дакле за две годпне пошт. реценсенат није бпо познат са доцнпјим издаљима Леровпм, п то са пздањима најважнијим, а та су: „Стра тегia — Тактика театра военнихв дрнствш частк I: Главнии Оаерацш,и издање николајевске ђен. академпје С, Петерсбургв 1893 г. Друго ЛеРово дело „МетоАЂ военниаљ Наук%“ пздато је у Петрограду 1894 г. Ова два кааитална Лерова дела, а нарочпто оно прво — нпсу била позната реценсенту. Ово је доказ, да се он слабо користп орнгпналима оваквпх дела за које он вели, да ux војсковође гогу п у оригнналу чптатн, а он за њпх није знао iiu да постоје. Баш оно прво Лерово дело у коме су пзложене Главне ОаерациЏ, које се највећма тичу војсковођа, требао је да нрочпта реценсенат. На закључку нска је поменуто још и ово: препоручујемо српским ОФПЦнрима, да читају дела чувенпх руских првака, као што су дела Лерова, Драгомировљева, Сухоћинова, Пузпревског н других. П код наше