Delo

lo Д E Л 0 као креја кад јој пресеку везицу под језиком, те после брбља п кад треба и кад не треба. А да не бп ваљда омутавелн н да пусте срцу на вол>у. које се и онако дуго гњечило и испаштавало ћутањем, то и мушко и женско говоре само оних десетак речи, говоре, на било с ким или сами за се. Но нико не бејаше тада више отворио срце као Маринко Осичан, јер кад чу жнву реч око себе, заигра му срце и запева песму : „Ситан камен до камена", али не тако, но : „знам знам, знам знам», и по некад рекне «не дам», кад већ то ио гласу треба. А певао је Маринко од јутра до мрака и сутра опет. Но чему се ни поп Павле, а ни остали нису надали, то је, што се брзо тих десет речи изгубпше са свога пута и што за мало, а већ ни једна није била оно што треба да је. Пре се овога знало бар рукама рећи ово или оно, али петога дана по недељи, већ се није знало шта је : «јесте’\ а шта је «није». Па кад још једпог дана поп Павле срете Матеју и сави прсте да га благослови, а Матеја рече: «3нам!» и ириклопи главу, виде-поп да ће се с овим отићи даље и горе, те зађе истога дана по селу, па рукама и са оних десет речи позва себи: Здравца, Крсту, Матеју и Маринка. Кад се они скупише код иопа, он затвори врата од кућег погледа добро свуда, да их ко не гледа, па онда стаде пред њнх и рече : — Браћо ! Сви се брзо погледаше међу собом и свако се види пнга очнма, као шта то би пону Павлу, али им он не даде да се дуго загледају, него одмах настави : — Браћо, ја видим лепо, шта ће бити од нас и да овако не ва.ка никако. Да вам ја не говорим само из своје памети, ето и самн знате шта би са.чича Стојанчићем и где се човек осакати, да не вреди док је жив. После ето, где се с&д леб зове „дај*’, а вода «зпајв п где неће проћи ни још оволико, а ми ћемо старији заборавпти све. а млађи научити наопако н онда како ћемо поћи Богу на истину са толнким греховима. Свакоме ће нам у паклу истезатп језике врелим књештама п мучити нас, како смо и заслужили. Истина, ово је све било после онога, већ знате, мерења и лупања (кад то рече, сви се размакоше један од другога, а Матеја мету н Фес на гла-