Delo

:30 Д Е ЈГ О

наиоменем само укратко, да је у њему већ год. 1540. била општа болница на коју je република трошила силни новац, а већ 1300 установљено је било добротворно друштво, чији је капитал с временом нарастао толико, да је годишње трошено 800.000 tt на разна доброчинства, па чак и на удају сиротних девојака. Год. 1434. иодигнут је дом за сиротну и нануштену децу, а год. 1391. дом за изнемогле свештенике ; год 1671. д< м за номагање и штедњу, како би се стало на пут лихварењу, а за тим нарочито уточишто за изнемогле старце и старнце. Инглеска је још крајем XVIII. столећа тражила за себе искл.учиву повласгицу трговања с робљем и укинула гаје Фзрмално на захтев остале Европе тек год. 1807.; Дубровачка Република је то учинила још 27 јануара 1416. године, дакле на четири -стотине година пре данашње најпросвећеније државе. О Дубровпику су писали многи страии путници. Свн су они сложни у главним потезима о њему. Ево о томо неколпко примера: Инглез Тома Ваткинс почиње с исповешћу. «Ја не могу, вели он, да пишем о Дубровчанима опако пристојно, како онп то заслужују, јер се код њих срећу сва својства, која једном народу може дати савршено, како телесно тако и душевио васпигање. Код њих ћеш наћи више учености а мање хвастања, више међусобне слоге и узајамне услужности, а мање зависти него код ма ког другог... народа Њих нико не може превазићи у гостоиримству... Код њих једном речи има тако мало иорока, да ја нећу иретерати, ако их ирогласим за најумнији, најбољи и најчеститији од мени иознатих народа”. «Кад иза несрећног косовског боја падоше под турски јарам Бугарска, Србија и Херцеговина и љута несрећа стиже те нокрајине, пишо хрватски граф, ДрашковиК, јер се њихове плодне равиицо нретворише за вјекове у пољану страшннх битака, мала дубровачка држава. слична грчкој Агини, уздржп цијвлу неповријеђену своју слободу п нозависност. Опрезном својом политиком знала је разборито и срчано употребити сваку згоду и ирилпку, да обезбиједи могућим савезима и корисннм уговорима, особито с Портом, своју независност. Под заштитом ове задње, која је гњечила п мучила својим несношљивим јармом остале словенске покрајино, Дубровачка Републмка разви