Delo

0 УГОВОРИМД ОСИГУРАМ У ОПШТЕ - ДРУШТВА НА УПЛАТЕ И ДРУШТВА УЗАЈАМНОГ ОСИГУРАЊА Римљаиима ниеу били нознати уговори о оспгурању. Разни текстовн који се наводе у научним расггравама код ноједпннх пнсаца. дају иам само уверење, да еу Римљани у извесним хгшотезама старали се, да се сачувају од несрећних с-лучајева на мору, п да су они то вршили средством уговора. Алп и ако Римљаннма ннсу била позната осигурања, онп су зналн п вршили уговоре на велике номорске ризпке или n а u t i с u m f o e n u s. Иско н. пр. иозајми новац влаенпку брода радн наоружања брода, или трговцу да натовари брод робом, али под тим условом, ако све пропадне зајмодавац неће моћи ништл тражити, алп ако пут извршн он ће битп дужан да врати новац са интересом знатним, који се код Рнмљана звао nauticum foenus. По среством оваквих онерацнја стварали су се иостепено п уговори о осигурању, jep се стварно чинила позајмица у један исти мах н на брод п на робу што је обоје еквивалентно вредносгп брода п товара и без мало достизао се цпљ. који се ностиже и уговорима осигурања. У осталом ово је само несавршено осигурање, јер је дужност била зајмодавца да да су.му у тренутку поласка. Ова је Формалносг у исти мах н некорисна и тегобна. Д нрвом почетку средњег века ннсу зналн за осигурање ни но морски обичаји овога времена, ради обезбеђења од непредвнђенпх губитака на мору иочела се уводити у обичај тако званп уговори поруџбинс. То је био уговор такав, по коме је пзвесно лице, давалац нлн наручилац новеравао другом лнцу (наручнику) брод са робом. нли пзвесну суму новаца на једну пли впше номорскнх експедиција. У том случлју добит се делила, алн губп гке у случају какве несреће намору, дужан је бпо да иодноси сам наручилац. Гск у нрвој лоловини XIV века почнњу се јав.љати н уговориоспгурања. Прпи беху употребпли овај уговор трговцн ханзенског савеза, потом Италпјани п Ломбарди, којн беху у то време н првн светскн банкари. Дек])ст нане Грегора XI којп је нздат 1255 год. нарочито onpcде.љује ностанак овог уговора.