Delo

ЕРИТПКА И БИБЛИОГРАФЦЈА 473 зннс .Оиасност на.ма преги, у националном ногледу, од Немаца u Аустро-Угарске, као немачко-маџарско државе, у ирвом реду и највише. II докле год та оиасност траје ми смо природно упуКени тражити наслона на оне којп и сами ингереса нмаЈу ширење н јачање ге пама опасне снле спречавати, у колико ми не можемо наћи сами у себп н око себе за то довол.но огнорне снаге. # * Да сведемо сад ова разлагања п покушамо одговорнти сами на оно на што шце хтео одговорнтн г. Iucognitus, па онда да видимо у колпко се то слаже илп не слаже с оним итго износн н предлаже г. Пироћанац. Пмамо, дакле, ове чињенпце : балканске народе, н оне под АусгроЈ гарском, којп желе ослобођења п осшурања своје народне нндивидуалности, имамо Јевропу, нмамо Аусгрнју, Руспју u Турску. Очевпдно је да српска спољна нолигика, којој је сталан задатак п])нкуппти растурене делове нлемена срнскога и уједињењем осигурати народну самосталност и развитак његов, мора рачунати са свима овим елементима. Она, пре свега, према свом задатку, мора увек добро распознаватн који п у коликој мери од оних елемената нмају једнаке интересе са задацима српске сполше полнтике. а којн н у колико не : она мора тачно познавати и међусобне односе тпх елемената н њпхов однос према задацима њеннм. При том не сме губити из вида, да се ги односи временом мењају п да п сами интересп међусобним утицањем могу нзвесне иромене да претрпе, те се ирема томе и нолитика у даном тренутку нма да уиравља. Јасно је да су ннтересн балканских народа у главном истоветнн и да њихова заједннца може циљу њпхову само да номогне. За то је нрва нотреба неговагп шго чвршће свезе између њпх и споразумети се о заједничкој радњи, која има задатак слободу и самосталност ibiiхову да обезбедп. Њима свпма ваља рачунаги са сталном тежњом Русије да изађе на Средиземно Море, а исто тако н с елементима који се томе иротнве. Тој тежњи бнле би противне Јевропа н Аустрија, н, наравно, Турска. Кад оставнмо, за часак. Турску на страну, онда нам остају Јевропа н Аустрија Како се и на којн начин ове две спле протпве оној тежњи Русије ? За сада, и до сада, очнгледно одржавањем Туреке н иусираљем Аустрпје од стране Јевропе на југ. Јасно је да је п једно н друго нротнвно нашим интересима и шггереснма свих балканскнх народа Јасно је п то да је одржавање и помагање Аустро-Угарске протнвно ннтересима свих њених народа осим Немаца н Маџара. као што је очигледно н да овако народносннм склопом шарене државе, какве су Аустрија и Турска, спречавају не само развитак народа својих но и онштп културни наиредак. Са тога гледишта оне су најреакцнонарније земл.е. Од гога јо лек само плн иуна равноправност њнховнх народа у тим склоповима, илп распад тнх држава. Прво је, како смо раније рекли, мало вероватно. бар за сад и за скору будућност. Јеврона се изменила н — поделила. У њој су три јака u снажна <i>a-