Delo

СТАРА ПЛАНПНА 5б У нашу грашшу упире Стара Планина под 20e37’10” источне дужине и 43u12'00” северие ширине, дакле не далеко од бугарског виса „Сребрена” (1950 м.) и протеже се до 20° 14'15"’ ист. д и 43°29’30” сев. ш., т.ј. до старе наше границе, где се везује са Ивановом Ливадом, Расоватим Каменом, Бабиним Носом и Вршком Чуком, која се ностепено спустила у тимочку долину. Цела територија Старе II шнине, и љено подгорје, саставл>а предео Торлак-, источна пак половина зове се и Висок (некадашњи нолитични «срез височки”). Од бугарске границе па до Мартинове Чуке (ту је од прилике половина целокупне дужине венца), пружа се ланац у правцу од ЈИ ка СЗ. одатле до Миџура 3, а од Миџура до Голама, више или мање, опет од ЈИ ка СЗ. Идући билом, од бугарске гранпце на запад, наилазимо редом на ове врхове : Добро Зутро, Слаи, Сировишница, Вртоа Коирен [Дабишин Врх) Три Кладенца, Три Чуке. Павлов Крст, Вражија Глава, Пре• вала, Аловити Камик, Голема Чука. Мартинова Чука, Бунгул, Миџур, Козија Грбина, Дуаљак, Међу оба Врха, (Реиљанска Црква и Међова), Ce. Никола, Орлова Чука, Голам. Од коса и повијараца, који се одватају од ланца, најглавннји су: 1. ) Туаанац (Тупан) и Латинац. спушта се са Доброг Јутра у југо-источном правцу, ка селу Росомачи. 2. ) Понор полази од Три Кладенца на Копрену, и сиушта се право ка југу, изнад села Брлога и Дојкцнаца. 3. ) Браткова Страна спустила се од Вражије Главе на ЈИ. После неколико километара, прави биФуркацију, те један крак дивергује источно а други јужно. Источни се крај зове Мрамор, а у продужењу Белан, док онај који скреће јужно носи назив Вртибог. 4. ) Бабин Зуб то је највећа коса. Она савија од Миџура на ЈЗ и силази постепено код Темске у нишавску долину. На Бабпн-Зубу имамо висове : Туианар, Жаркова Чука и Обручати Камен. Превоја мало има на Балкану. Најважнији су: Св. Никољски, Козија Грбина и Превала, но нпједан није нижп од 1400 метара.