Delo

П0ЛИТИЧЕ5И ПРЕГЛЕД —=«£=Немогућно јв да важнији моментн жнвога једнога културнога на:рода остану без утецаја на друге. Нарочито је овај узајамни утецај јак у модерно доба, код оваког полета технике п узајамног саобраћаја! Епидемичном брзнном шире се политичке и соцпјалне идеје пз једног краја у други. Ко још не бн хтео де верује у овај узајамни утнцај тога треба иодсетпти на 1848 год, Разгледајући хронику наших дана ова мнсао о узајамностн утецаја н ннтереса сама нам се намеће. Догађаји, који на ирви мах нзгде. дају нлн да су локалног значаја. нлп од ннтереса само за најблнже суседе а за остале потпуно инднФерентнн, — добпјају,” са узаЈамносгп утецаја н ннтереса, универсални карактер. Ко би још на нрви мах новеровао да ће чнсто Фамилијарна братска завада два културна народа монголске расе на далеком Пстоку Јаианаца и Кинеза, добитн светскн значај н бнтн од општсг интереса ио евронски културнн свет ? Па ипак се тако што деспло. Француска u Русија, чпји интерееи и на Пстоку у Азијн иду руку под руку, стајали су још у ночетку азнског рата заједно; алн да ће им се Немачка као трећа нонудитн — ретко је ко н могао повероватп. Пстпна је чес-то невероватна. II ако Немачка нема интересе угрожене од Јапанаца. она је жртвујући н спмпатије овог даровитог народа. ностала један ватрен комнањон рускп. Ова невероватна појава изгледала јс необјашњива. Сада су пак — н ако се с немачког гледишта ова нолнтпка не може оправдати, — бар мотиви јасни. Требало је задобпти н задужнтп Русе, пробуднти у Француза скепсу о руско-Француској алнјансији и тиме joj оиет коиатн основу. Дакле онег евронскн интересн Немачке дпктовалн су јој ову но њу ногрешну политику. Аустрија н Пталија опет мнрно посмаграју акцнју новог тројног савеза у нркос свију сиренских мамаца Енгдеске. Истина је да немачка — боље рећи овде лична царева политнка — eiije лма баш ништанауднла руско-француском пријатељству, ну на iijtOTiiB са пробуђене скепсе изазвата је побуда да се и дииломатски језнци одј»сшс, те је први пут у јавности са њпхових усана — у парламенту — слетела реч „алнјанси]аа. Платонско нријатељство