Delo

ИЗ МОЈИХ УСИОМЕНА 13 ма”. Говорио је испрекидано п r.iac му је дрхтао од узбуђења. Она је само глед?"\ нреда се и изгледала као збуњена. И тако настаде кратка пауза «13ii сто ђак ?w Запита стара мога пријате.ка јамачно да прекине то неиријатно ћутање.“ — «Јесам Госпођо**, одговори он. „учим npaBaw. — «А странац сте, је л’ те?м поново га заиита она. —„Јесам”, рече он и представи јој се. Даде јој такође п своју карту. Пошто она нпје нмала карте прн себи, рече девојци да му на парчету хартије заипше њихну адресу. Он јој на то пружп свој бележник и она загшса. Све се то зби тако рећн у тренут ока Потом заблагодари девојцн још једном на цвету, поклони нм се па дође на своје место. Шапућући честнтах му нг. тако реткој победи, и хтедох да говорим о томе, ал’ он ме замоли да оставпмо та] разговор за доцније, кад будемо пошли. Хтео је да то кратко време посвети само њој Бно је узбуђен да га таквог ни једном нисам вндео. За његову осетњиву, занош.виву природу то је морало битн и сувпше. Кад смо после тога изншлн и пошли на вечеру, замоли ме да вечерам сам. „А где ћеш ти ?“ запитах га. ,Идем кући/ одговори он, и тако се растанемо. Сутра дан, чим смо се састали, почне ми говорити о њој. Бпо је ка о занет, а говорио је тако као да је иознаје бар од годину дана. Рече мп да јој је писао, и ту извади из џепа још но затворено писмо и поче га читати. „Госпођице” писао joj је он «0д опог моменга кад сте отишли на иеирестано до сада све моје мисли биле су сведене на једну једину : на мисао о вама. Вашу ружу, узрок оволиком момо одушевњењу, метнуо сам на сто, за којим радим, у један суднћ пун воде, да је непрестано гледам. Све мп се чпнп као да у њеним руменим лостићима впдпм ваше лепо лпце како се осмехује. А да знате само, Госпођице, како вам осмејак лепо стоји Кад сте ми јуче давалп овај лепи цвет, изиенађен толнком добротом вашом био сам тако збуњен, да вам се нисам