Delo

ИЗ МОЈИХ УСИОМКНА 15 која се иапрасно развила једпог пролетњег дана. Ко зна можда сте п шта рђаво помнслили о мени ; јер право да вам кажем п сама још не могу себи довоњно да објасннм оно што се збпло ... Али кад вам кажем да су слобода и независност мојс две најјаче црге, онда ћете можда још н разумети орпгиналност моју онога вечера. Будите дакле милостив. Ја волим поља и шуме, однегована сам далеко од вароши, и, као што видите. у стању сам да по који пут заборавим на прописе етикете. «Али где сам ја то вас видела ?... Не знам. Можда и у сну каквом. Тек чнни ми се као да сам вас још из раиије познавала. Изгледало ми је као да сам вам глас већ некада чула. И с тога вас поздрављам слатким нменом пријатеља, н ево вам пружам обе своје руке у знак пријатељства. «И ја сам на вас непрестано мислила. Дођите, до1>ите сад у недељу после подне, чекаћемо вас. Ја сам сама са својом тетком, сном госпођом што је била са мном, и она је допустпла да можете доћи, на чему сам јој ја много благодарна. «Са овим малим цвегком, коме поверавам своје симпатије, шаљем вам своје најлепше мисли. Клара.” «Но је си л' чуо“, рекох му, пошто ироч^гах писмо, „ово не личи ии на шта модерно, ово је права трубадурска победа. Какав је само ово стил?!“ Он је био блажеп Од те срећне недеље растављала су га још два дана, и он ме је уверавао да ће му се та два дана отегнутп дуже но у обичним приликама две недеље, а ја сам му веровао. Алн дође п тај дан. п он одмах по р.чкудиже се и оде. Кад смо се тог вечера поново састали пије нмао довољно речи да со нахвали њпховим дочеком. То су биле две најбо.пе и најсавршеније женске које је дот*е познавао. Она је била кћи једног поморског капетана, којег је, једне бурне ноћп, усљед бродолома, заједно са њеном матером иестало Тада јој је било десег годпна, и тада је узме к себн та гетка, удовнца једног рударског инжењера, јер је и она живела сама, без деце. Пр„ растанку молиле су га да их што чешће посећује. И он им јо одлазио.