Delo

Д Е Л 0 99 моћи шапутати. У том доказивању иеколико је нута лупио шаком no столу, и то много јаче но што је прнстојност дозвоњавала, а на што се она редовно обртала к мени смешећн се, јамачно да види шта ja о том мислим, и да ме у исто време моли да не замерим, па онда опет иромени израз лнца. намрштн се, обрне се к њему и свакако почне му доказиватп да то нпје у реду што чини. „Тетка иак и његов друг тако су се добро забављалп да нпсу ни обраћали пажње на нас. „Ја тада видох да ми није више место ту. и баш хтедох да нођем, кад се она, нешто љута диже од њега и нође ка ирозору. Чим се она диже н ои скочи и то тако неснретно да обори столицу на којој је седео, несигурним кораком пође к њој, и рапавим, правим пијаничким гласом впкну : «Мене се више нико не тиче, јесто разумели; ја хоћу да седиш до мсне” иа онда, тобож нежнијим гласом додаде: «до мене, голубице моја.* Кад то чух. меии се смрче; она соба поче се окрегати око мене, и како она потрча од прозора и оде с друге стране стола свакако да се склони, а оп и даље закрвављених очпју п контрактирана, страиша лица иђаше за њом, ја скочим и гако га гурнем да сам мислио сав ће се скрхати. Али ои се одмах диже, и у тренутку ока, док сам ја још мислио о томе како сам га гурнуо, извади сабљу, и ја још само видох како она потрча к њему... Шга је после било не знам, кад сам дошао к себи, био сам овде и ви сте били око мене. ,(IIa, ако Бога знаш”, рекох му у чуду, «зашто не каза комесару да те је он ударио?!” „Нисам хгео њу да компромитујем”, сасвим мнрно одговори ми он. «Како њу да компромитујош”, внкнух му ја немогући се савладати ,а зар према свему теби још није јасно ко је она?! Ја верујем да је после тога п она сама помагала да ге избаце крпшом на улицу, и ко зна, можда је баш њена идеја бпла да тп увшу главу, како не би остављао за собом ни најмањег крвавог трага .. Кад ти ниси хтео да кажеш”, додадох љутит, «идем ја, јср ко зпа да ли ће полпција и дознати шта.”