Delo

17 II Р Е Р А Н 0 cu пзлапно, излапнти у нуној свестн своје немоћи, падати с отворсннм очима у бездан умне нирване, па ни од куд болеКега, да тн добацн какву узпцу снасења. заиста, то су муке срдобоне. — nessun maggior dolore ! Дуго сам се отнмао од те навале, дуго сам се снебивао, алн све узалуд. Још бнх се могао н надатп чему, да је ово једини олучај. Могао бих помислптн. да људн нису могли штампати ове песме, што су онн наручплп у мене тужаљку, а ја као да довикујем нок. Војнславу : баш сн добро учинно што сп умро. Ко нс уме нарпцати, ннје прпстао у друшгво нарикача. Лепо, ал' то се могло казатп, qu on se le dise, на мирна Босна! Ал' Hujo то једини, нпје то први случај. С тога неће бпги с горег, да вам пспричам, како сам ја дошао до свестн. да сам пзлаппо. Ако нн за што друго, оно као некп прилошчић нсторијп српске књпжевности, радп ирпмера за потоње књижевннчке нараштаје. Како сам страдао код , Матпце Српске“ са мојом „Ускоковом љу6omw илн „Горданом*, то знате. „Па.метном човекуа п тај би „Комарац* био довољна „музпка.“ „Ал' мени нпје,* рекао бп на то покрјни музпчар Мор'1>ндпс. Тако п ја. Мислпо сам да сам Бог зна шта постигао, шго су ме нски париски критичарн иохвалили. Као да Францут могу оценпгн глуму нз cpacKOi народног жнвота ! Многи чувсни Француски књижевници не знају, ни да ли је Србпја с ове. пли с оне стране Кавказа, а овамо да пресуде, да лн је што тобро нанисапо о животу тога краја! Тако се може п разумети, за што се необавешгеној париској крптицп баш оно свндело најлепше, ради чега су неки Матичини књижевнинп осудилп н одбили нелу ствар. То спомињем само с тога, да вндпте, како су паметни људи, не само с оне, него н с ове стране Саве, већ одавно оназили. да сам ја излапио. У то ми дође нозив из Београда, да што напишем за педесету обљетнпцу Бранкова „Ђачког растанка* што је наумнла прославити тамошња „Књнжевно-Уметничка Заједница*. Нанншем неколнко строФа па ношљем. Нема одговора, а у спнску приложника нема мога нмена. Замолим Симу Матавуља. да се распнга. Он ми јави одговор секретара одборова, да је одбор пресудно да се мој нрилог не може штамнатп у споменицу о прославн „Ђачког растанка." Можете мисдити да мп није бнло најугодније. — Зар сам гако излапио, помислнм у себи, да оно што напишем ннје впше ни за штамну, ua још у времену, кад се шгампају толике беспоелице и недотупавности ? Потужпм се уреднику „Сгражилова* п запигам га. хоће ли штампати? — 0, молпм, како не бпх ? С драго воље.